Počinje berba, malinari nezadovoljni, a cena otkupa se ne zna

Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara.



Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. 



Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. 



"Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović.



Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. 

PRIJEPOLJE: Malinari prijepoljskog i užičkog kraja posle mirnog protesta u Prijepolju blokirali su oko 15.30 časova magistralni put od Prijepolja ka Crnoj Gori.



Na protestu je prisutna policija, a malinari su pokušali da probiju njihov kordon, javlja izveštač Tanjuga sa lica mesta.



Blokada puta je i dalje u toku.



Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavili su za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori zbog niske otkupne cene maline i traže da akontna otkupna cenu bude od 180 do 200 dinara.

BEOGRAD: Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Velimir Stanojević danas je, povodom protesta malinara prijepoljskog i užičkog kraja, poručio da se problemi sigurno na ulici neće rešiti.



"Može da se razgovara, pre svega na relaciji proizvođači – prerađivači. Mi, kao država, kao medijatori ćemo pomoći u rešavanju svega toga", rekao je Stanojević za RTS.

Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017.



Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. 



"Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. 



Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača.



"Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović.



Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. 



"Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović.



Poljoprivrednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. 



Tri vrste maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju.



Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo.



Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. 



Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda.



Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća.



Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima.



"Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović.



Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj.



Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. 



"Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. 



U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji.



Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. 



Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.