OVU BILJKU IZ BANATA VOLE U SLOVAČKOJ I DOBRO JE PLAĆAJU Poljoprivrednik iz Padine uzgaja mak bez morfijuma po strogim standardima EU
Sušna jesen i topao oktobar doprineli su da oko 30 odsto semena maka posejanog jesenas propadne, što će se odraziti na prinose kada se krajem juna i početkom jula mak bude skidao sa njiva u Padini, na području opštine Kovačica u Banatu.
Veliki proizvođač maka Miša Hromčik iz Padine naglašava da su domaće sorte još više stradale zbog sušne i tople jesenje klime u odnosu na mak češke sorte namenjen samo kupcima u Slovačkoj, kojeg osim njega u Padini seje još sedam-osam proizvođača.
Koliko će domaćeg maka biti ove godine Hromčik ne daje procene jer ističe da radi za slovačko tržište po uputstvima i standardima koji važe za tržišta EU.
U Padini češka sorta se seje na oko 200 hektara isključivo za poznatog kupca koji ga oktupljuje i obezbeđuje repomaterijal.
Lane je, naglašava Hromčik, 75 tona maka izvezeno za Slovačku sa banatskih polja, ali kao poluproizvod, očišćen samo od čaura jer se kao čist ne može izvoziti.
- Sve radimo po EU standardima a to, između ostalog, podrazumeva i da mak nema morfijuma - naglašava Hromčik. - Zbog klimatskih promena i sve nižih cena ratarskih kultura, okrenuli smo se proizvodnji maka. Ali smo se prvo povezali sa maticom Slovačkom, od njih smo čuli priču i pokrenuli posao koji se pokazao kao odličan izbor, zbog sigurnog tržišta i dobre cene.
Hromčik naglašava da se samo od gajenja maka ne može živeti, pa se bavi ratarenjem, ali i povrtarstvom. Seje i paradajz, italijansku sortu na otvorenom polju na 60 ari, sa kojih skine crvenog zlata od 20 do 25 tona. - Rasađujem ga, navodnjavam i prerađujem da mi ne bi bilo dosadno tokom leta jer taman kada završim s makom, kreće pravi posao oko paradajza. Posao sam dobro razradio, tako da sve što bude u flaši prodam iz cuga.
Po njegovim rečima, prosečna cena maka je dva evra, ali može da bude i viša. - To zavisi od berzanskih kretanja, čije izveštaje dobijamo tokom godine. I to je malo uticalo da se opredelimo za mak jer smo ovde, trgujući sa ratarskim kulturama, zavisili od nakupaca.
Po hektaru se, kaže Hromčik, može dobiti pola tone do 900 kilograma, u zavisnosti od klime, mak voli peskovita i suva zemljišta. - Lane je godina trebala da bude rekordna, a bila je prosečna, a pretprošle je bila sušna pa ispala rekordna.
Z. Delić