Odobreno više od 38 miliona evra podsticaja za prehrambeni sektor

Takav stimulans je većini omogućio da poveća broj zaposlenih, a nekima su ta ulaganja u prošloj godini donela rast prihoda i do 25 odsto, u poređenju s godinom u kojoj su aplicirali za podršku.

– Podsticaji su doprineli da se poveća broj radnih mesta od 25 do 312 po investitoru, odnosno korisniku novca – rekao je načelnik Odeljenja za investicije u Ministarstvu privrede Branislav Pejčić. – Vrednost planiranih ulaganja se kreće od 305.000 evra pa do 45 miliona evra, za koja je odobrena podrška od 116.000 do 12 miliona evra. To nam je dalo dobru osnovu da ispunimo jedan od najvažnijih ciljeva, a to je modernizacija proizvodnje i povećanje konkurentnosti domaće agroindustrije.

U kompanijama koje su prethodnih godina koristile pomenutu državnu pomoć sada je, u proseku, po 84 nova radnika, pokazala je analiza NALED-a i Ministarstva privrede, realizovana u okviru projekta „P2P – Pripremi se za učešće”. Taj projekat sprovode Centar za evropske politike, NALED, portal „European Western Balkans” i Centar savremene politike, a finansira Evropska unija.

On je dodao da su mehanizmi za ostvarenje tog cilja slični onima koje koriste i članice Evropske unije kroz Fond za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Analiza efekata podsticaja u prehrambenoj industriji predstavljena je na onlajn sednici Saveza za hranu i poljoprivredu, a pokazala je da čak 90 odsto kompanija smatra da bez novčane podrške države ne bi uspešno završile investicioni ciklus. Govoreći o značaju prehrambene industrije, šefica Jedinice za poljoprivredu i zdravstvo u NALED-u Tisa Čaušević, ukazala je na podatak da je vrednost investicionih projekata kompanija iz tog sektora u proseku iznosila 6,75 miliona evra, s prosečnim iznosom podsticaja od oko 1,19 miliona evra.

– Prehrambena industrija je jedna od najznačajnih grana jer generiše od 3,7 odsto do 4,3 odsto BDP-a, a u ukupnom izvozu zemlje učestvuje s 12 odsto – rekla je Tisa Čaušević. – Međutim, ima prostora za podizanje konkurentnosti u toj oblasti. Zato je u analizi dat i niz preporuka o tome kako unapredti sistem dodele podsticaja. Jedna od značajnijih je, primera radi, da se kao glavni kriterijum za dodelu podsticaja više ne uzima broj planiranih novih radnih mesta već potencijal za modernizaciju i automatizaciju proizvodnje. Važno je i usklađivanje sa standardima EU, podrška lokalnom ekonomskom razvoju, briga o životnoj sredini koju kompanije pokazuju korišćenjem „zelenih” tehnologija

Po rečima Tise Čaušević, bilo bi korisno da se dozvoljeni iznos podsticaja pod određenim uslovima uvećava, pre svega za investicije s povoljnim uticajem na životnu sredinu ili za projekte iz oblasti organske poljoprivrede. Zbog specifičnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, preporuka je i da se sagleda lanac snabdevanja i u program podsticaja uključe i projekti ulaganja u razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje da bi se podržao celokupan krug proizvodnje i prerade hrane. Iz ugla povećanja konkurentnosti značilo bi i ako bi se, osim ulaganja u postrojenja, ulagalo i u sertifikaciju, promociju ili inovacije koje donose veću bezbednost i kvalitet proizvoda.

D. Ml.