Od biljnih ostataka ogrev ekonomičniji i zdraviji

Bagi i Žoldoš se bave i drugim poslovima, ali su uvideli da proizvodnja briketa može biti unosna, pogotovo što su sirovine sa njiva na dohvat ruke, pa su sopstvenim ulaganjima instalirali pogon, ali značaj vide i u tome da svako novootvoreno radno mesto u malom naselju sa oko 600 žitelja, kakvo je Totovo Selo, puno znači.

- Uvideli smo da na našem području nedostaje čvrstog ogreva, a da su ogrevno drvo i ugalj koji se dopremaju iz udaljenijih krajeva sve skuplji, često i neujednačenog kva­liteta. Bilo je situacija kada sam trebao da kupim ogrevno drvo pa ga nije bilo na stovarištu, zbog vremenskih neprilika ili drugih razloga, pa kada je pristiglo bilo je jako skupo U razmišljanjima šta da uradimo, došli smo na ideju da pokrenemo proizvodnju briketa - ispričao je Žolt Bagi.

Briket kao čvrst energent biljnog porekla, proizvodi se tako što se sirovina usitnjava i kompresuje pod visokim pritiskom, kako bi se dobio kompaktan proizvod, koji po izgledu potseća na ogrevno drvo. Bagi objašnjava da je briket koji prave u pogonu u Totovom Selu sastavljen od kukuruzovine sa ćutkom, slame uljane repice, slame soje, koristi se i biljni otpaci sirka, a prema potrebi dodaje se i piljevina od drveta. U obezbeđenju sirovina Žolt Bagi i Robert Žoldoš samo deli­mično se oslanjaju na biljne ostatke sa sopstvenih njiva,

pa su upućeni da veći deo sirovina za bri­ket kupuju od poljoprivrednih gazdinstava iz Totovog Sela i okoline.

Za celogodišnji rad pogona čiji je dnevni kapacitet 1,5 do dve tone briketa, potrebni su kukuruzovina i drugi biljni ostatci sa preko

200 hektara oranica. Poljoprivredna gaz­dinstva su pokazala zainteresovanost

da biljne ostatke prodaju ili da ih trampe za briket za sopstvene potrebe, pa se sa njima uspostavlja dugoročnija višego­dišnja saradnja.

Kod obezbeđenja biljnih ostataka kao sirovine za briket kukuruzovina je jeftinija, dok je sojina slama skuplja, a sirovine se lageruju u velikim rolbalama. Bagi ukazuje da je ove sezone sa jednog katastarskog jutra skidano sedam do osam rolbala kukuruzovine koje teže 300 do 350 kilograma, da na rastur od oko 15 posto sirovine, tako da se od svake bale dobije oko 250 kilograma briketa. Sagledali su i prva iskustva sa sojinom slamom i drugim sirovinama, tako da sa proizvodne trake dobijaju briket istog kvaliteta, energetske vrednosti kao tvrdo drvo, što je potvrđeno ispi­tivanjem.

- Jedna tona briketa od biljnih ostataka zamenjuje tri do četiri kubika ogrevnog drveta, što zavisi od toga kako se loži i u koje peći. Cena kilograma našeg briketa je 18 dinara, znači da za jednu tonu treba izdvojiti 18.000 dinara, dok kubik tvrdog drveta staje 6.000 do 6.500 dinara, a zavisi gde i kada se kupuje. Prednost je u tome što briket ne treba sušiti, uvek je istog kvaliteta, može se bez problema blagovremeno skladiš­titi i koristiti kada nastupi grejna sezona, pri čemu pogodnosti ima jer u odnosu na druge vrste čvrstog ogreva praktično nema otpada i manje ima prašine - objašnjava Bagi.

Kada se sve uzme u obzir Žolt Bagi i Robert Žoldoš su našli računicu za rad pogona, koji u dve smene upošljava šestoro ljudi, po troje u svakoj smeni, pa u dogledno vreme planiraju da instaliraju još jednu liniju.       

- Jednostavno je i jeftino, a biljnih ostataka kao sirovine ima dovoljno i kod nas nisu iskorišćene koliko bi moglo, pre svega da budu alternative za čvrsta goriva poput drveta i uglja. Briket može koristiti za zagrevanje stambenih ili poslovnih objekata, moguće ga je koristiti u svim pećima i grejnim telima, za razliku od peleta koji je namenjen samo za peći i kotlovima za centralno grejanje. Naši kupci koji su isprobali i koriste briket su zadovoljni - ukazuje Bagi.

Na početku rada pogona komšijama i prijateljima davali su na poklon briket da ga isprobaju na početku prošle grejne sezone, pa su uglavnom odlučili da pređu na ovo čvrsto gorivo. Briket iz Totovog Sela kupce je našao na severu Vojvodine u Subotici, Senti i Kanjiži, pa ga ima u prodavnicama i stovarištima ogreva, u manjim pakovanjima od 10 kilograma, a za isporuku na veliko pakovanje je u vrećama od 30 kilograma.

Zbog inovativne tehnologije komadi briketa imaju rupu po sredini, što omogućava cirkulaciju vazduha i oslobađanje veće količine toplotne energije prilikom sagorevanja. Pored toga što je ekonomičniji briket je i ekološki ogrevni materijal, jer u poređenju sa ugljom i drugim čvrstim gorivima sagorevanjem znatno manje zagađuje životnu sredinu. Tako sagorevanjem briketa se oslobađa čak stotinu puta manja količina štetnih gasova nego sagorevanjem uglja, sadrži deset puta manje pepela i oslobađa se znatno manje čestica koje zagađuju vazduh.  

Milorad Mitrović

Foto: J. Gergelj