Očekuje se rekordan rod kukuruza i soje

Pošto je žetva pšenice, posle više od meseca, konačno završena, sada su nam pogledi usmereni ka kukuruzu, soji, suncorkretu…

Na njivama se golim okom vidi da usevi čiji rod beremo tokom jeseni izgledaju odlično. Kiša im nije naškodila, već doprinela bujanju, pa su oranice pune zelenih nijansi. Na osnovu takvog izgleda ratarskih kultura već se prave procene o tome koliko će godina biti rodna.

Od kukuruza se očekuje najviše, premda ga je ovog proleća posejano manje nego lane, zbog lanjske suše. Uprkos tome, zauzeo je najviše površina u odnosu na druge jare poljoprivredne kulture. Podaci iz Udruženja „Žita Srbije” kažu da ćemo kukuruz ove godine brati s 900.000 hektara.

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović izjavio je ove sedmice da se očekuju rekordni prinosi i da treba otvarati nova tržišta, pa se zato završavaju sertifikati za izvoz kukuruza na tržište Kine i Indonezije. 

I stručnjaci za kukuruz se slažu u tome da će, ukoliko se nastavi smena kiše i sunca, prinosi biti rekordni.

Direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Dragana Latković kaže da kukuruz izgleda više nego odlično.

– Imaćemo rekordne prinose ukoliko se, kao što je sada, budu smenjivali kiša i sunce – kaže dr Latković, ali navodi da nije zahvalno govoriti o količinama zbog ćudi klime. – Kukuruz je prošao period metličenja, sada je zelen, modar, ishranjen, klipovi su dobro oplođeni, u fazi je nalivanja zrna pa bi ratari koji su primenili agrotehniku u potpunosti trebalo da očekuju rodnu godinu.

Julska kiša pogoduje i soji.

– Što više kiše, to više soje – kaže dr Jegor Miladinović s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, i naglašava da su trenutni vremenski uslovi dobri za razvoj biljke jer su naše sorte soje otporne na vlagu. – Ima sunca za soju bez obzira na to što nije baš toplo. Za vreme suvog vremena pre se javljaju bolesti nego kada je vlažno.

Rukovodilac Odeljenja za industrijsko bilje pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Miklič kaže da je za suncokret bilo dosta kiše i da mu više nisu potrebne padavine, već toplo vreme.

– Suncokret završio fazu cvetanja – navodi dr Miklič. – Table su čiste i u načelu se očekuje dobar rod, ali je rano govoriti o prinosu jer još ima vremena do žetve, koja će verovatno zbog klime početi znatno ranije, gleđaući višegodišnji prosek, već u prvoj polovini avgusta.

Međutim, dr Miklič skreće pažnju na to da česta kiša i toplo vreme mogu suncokretu doneti infekciju, ali za sada, u odnosu na informacije koje dobija s terena, on dobro podnosi vremenske uslove.

– U njivama dobro izgleda i u poređenju s lanjskom godinom, koja je bila sušna, dobro napreduje, a poznato je da suncokret uspeva i kada nema padavina  – naglašava dr Miklič.

Po podacima „Žita Srbije”, ovog proleća soje je posejano na 220.000 hektara, od toga je čak 90 odsto na vojvođanskim njivama. Isti izvor kaže da je suncokreta, verovatno zbog sušne prošle godine, posejano na rekordnih oko 250.000 hektara.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković ističe da bi žetva suncokreta mogla početi za dve sedmice, posle 1. avgusta, te da je realno da se prinosu kreću oko 3,5 tone po hektaru.

– Imajući u vidu kako suncokret sada izgleda, očekuje se dobar rod – naveo je Saković.

Po njegovim rečima, kukuruza, kojeg smo posejali manje nego lane, imaćemo više nego u berbi 2017.

– Očekuje se da prinos kukuruza bude bolji nego 2015, kada je bio osam tona po hektaru – kazao je Saković.

Z. Delić