NEMA VIŠE „KAD KUPIŠ OVCE, GUBIŠ NOVCE“ Ova grana stočarstva jedina ne ide u rikverc, izvoz na Bliski istok pravi bum u uzgajanju ovaca KAKO ISKORISTITI NAPUŠTENA SELA U BANATU?
Jednostavan tov ovaca bez velikog predznanja, međudržavni izvozni ugovori sa zemljama Bliskog istoka i subvencije doprinile su da se ovčarstvo sada bolje razvija nego druge grane stočarstva.
Od naredne godine ovčari će dobijati 10.000 dinara za glavni matični zapat po grlu, a ove godine podsticaj je bio 7.000 dinara.
Kako je za „Dnevnik” rekao prof. dr Ivan Pihler sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za domaće ovčarstvo je najznačajnije što je zaustavljen pad grla i što se beleži rast stada, doduše samo 1,5 odsto, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz prošle godine.
- Ovaca imamo, po statistici, oko 1,7 miliona, od tog broja u Vojvodini je daleko manje grla, od 240.000 do 250.000, uglavnom pramenke il de frans i vitenberg - kazao je prof. Pihler. - Za ovčarstvo se ljudi opredeljuju jer ono zahteva daleko manje tehnološkog znanja ukoliko se tovi zbog mesa, ali tov podstiču i domaće prilike. Imamo dosta napuštenih sela i neiskorišćenih pašnjaka u brdsko-planinskom krajevima i u delovima Banata, mada u ravničarskim područjima pašnjaci nisu pravilno raspoređene po mestima, ali opet ih ima dovoljno da se mogu koristiti za ispašu. Drugo, u promenjivim uslovima tržišta cene žive vage svinja i svinjskog mesa stalo idu nagore, zatim tu su i problemi u mlekarstvu i to je jedan broj stočara odvelo u ovčarstvo.
Prof. Pihler smatra da su i međudržavni ugovori sa zemljama Dalekog istoka o izvozu ovčetine i ovaca doprineli da ova grana stočarstva zabeleži skroman rast, ali i da takvi ugovori daju osnovu da se pokrene snažniji razvoj ovčarstva.
Od ovaca uglavnom koristimo meso, mada se korist može imati i od mleka i vune. U prodavnicama je ranije moglo dase kupi kiselo mleko , ali ga sada nema.
Za mlekarstvo, kaže prof. Pihler, treba veliko tehnološko znanje i ozbiljna radna snaga. - Naši pravilnici ne prepoznaju više ručnu mužu, koja je još uvek prisutna među malobrojnim ovčarima, ali nemamo ni pravih muznih sistema za mužu ovaca.
Što se tiče vune, ukoliko je ovčari prodaju, zadovoljni su ako mogu da pokriju troškove šišanja jedne ovce. Doduše, napominje prof. Pihler, naše ovce nemaju kvalitetnu vunu koja bi bila konkuretna na svetskom tržištu, poput vune od merino ovce sa Novog Zelanda i Australije.
- Sada, nažalost, nemamo toliko grla koliko bi mogli prodati za potrebe Bliskog istoka - kazao je prof. Pihler. - Veći je problem malih količina koje imamo u izvozu jer kada nešto ugovaramo sa mnogoljudnim zemljama, onda se te količine i brojevi mere u hiljadama pa i stotinama hiljada tona. Samo za jednu turu brodom koja je dva puta godišnje odlazila već nekoliko godina iz Temerina za Izrael trebalo je 5.000 grla jagnjadi. To su ozbiljne cifre, koje na naš broj ovaca i organizaciju društava ovčara predstavlja ozbiljan broj - naglasio je prof. Pihler.
Po njegovim rečima, ovčari su za Izrael prodavali jagnjad od 23 do 25 kilograma, koje su se u Izraelu dotovljavale. - Kod nas dominiraju ovce težine od 28 do 35 kilograma i njih će, verovatno, i tražiti kupci sa Bliskog istoka. U izvoz za EU ide krupnija jagnjad od 40 do 50 kilograma i za te zemlje nismo pogodni jer oni rade konfeksioniranje trupova.
Z. Delić
