NE SMEJU DA SE UZDAJU U SREĆU Svi KUKAJU kad nevreme uzme danak… Evo koliko je useva zapravo osigurano i U ŠTA DA SE UZDAJU

Posle dugog sušnog perioda i visokih dnevnih temperatura, neuobičajenih za prvu polovinu aprila, nastupilo je zahlađenje i kiša preko potrebna u poljoprivrednim poslovima u setvi tokom aprila. 

Kakvo će vreme biti u narednom periodu agrometeorolozi se ne usuđuju da prognoziraju, pogotovo ne da procenjuju koliki bi mogli da budu prinosi i kvalitet useva u predstojećoj setvu u uslovima kada se setva odvijala sve do nedavno tokom sušnog perioda.

Za to imaju objašljenje, pošto se poljoprivredna proizvodnja odvija pod vedrim nebom, pa se sadašnje ćudi klime mogu ispraviti u narednom perodu i zemljoradnicima doneti ono što najviše odgovara usevima - smenu sunca i kiše.

Ipak, ne bi trebalo samo iščekivati padavine i oslanjati se na protivgradnu zašitu, jer ona nije, pokazalo se, pouzdan oslonac, pošto ona može da spase rod samo donekle. Postoji i sigurnija opcija, a to je da se od vremskih neprilika ratari zaštite polisama osiguranja.

- Na području Vojvodine poljoprivrednici mogu da osiguraju rod i od suše, ali slabo o tome znaju - kazao je za Dnevnik predsednik udruženja „Agropres” diplomirani poljoprivredni inženjer Goran Đaković. U EU, ističe, čak od 80 do90 odsto useva ima polisu osiguranja, u zavisnosit od poljoprivredne kulture, dok je u Srbiji taj procenat svega 15 odsto. Svega 30.000 gazdinstava korisiti subvencije osiguranja, a to je manje od 10 odsto od registrovnaih gazidinstava.

Društva za osiguranje znatno su unapredila prijavu za osiguranje. Neka su, kaže Đaković, omogućila da poljoprivrednici samostalno šalju papire radi osiguranja, dok su drugi preko aplikacije obezbedile da zemljoradnici sami sebe prijavljuju bez odlaska u filijale za osiguranje. - Takav način osiguranja posebno je povoljan za poljoprivrednike koji osiguravaju manje površine - istakao je Đaković.

I država, ističe naš sagovrnik, plaća premiju za osiguranje od 40 do 60 odsto, u zavisnosti od regiona, ali malo paora koristi tu mogućnost, jer većina ni ne zna da od opština i gradova može da dobije novac u slučaju nekih nepogoda u kojima stradaju usevi. Osiguravajuće kuće, navodi Đaković, osiguravaju rod od grada, a nerado od mraza, neka osiguravajuća društva su i odustala, jer je ovih godina mraz češća pojava nego što je bio u proteklom periodu.

- Poljoprivredni proizvođači najviše osiguravaju voćnjake zbog visokih troškova ulaganja. Ali, kod tog osiguranja subvencije za osiguranje i refundiranje troškova štete isplaćuje se tek u novembru. Sugestija državi zato bi bila da isplata tih subvencija bude dva puta godišnje. Za rano voće sredinom godine i na kraju godine - naveo je Đaković. - Osiguranje košta svega pet odsto u odnosu na ceo iznos koji, otprilike, košta svega 12.000 dinara po hektaru, dok se ostatak plaća kada se rod skine. Neko osiguravajuće kuće čekuju voćare na izmirenje obaveza i do samog isteka kalendarske godine.

Z. Delić