НЕ СМЕЈУ ДА СЕ УЗДАЈУ У СРЕЋУ Сви КУКАЈУ кад невреме узме данак… Ево колико је усева заправо осигурано и У ШТА ДА СЕ УЗДАЈУ

После дугог сушног периода и високих дневних температура, неуобичајених за прву половину априла, наступило је захлађење и киша преко потребна у пољопривредним пословима у сетви током априла. 

Какво ће време бити у наредном периоду агрометеоролози се не усуђују да прогнозирају, поготово не да процењују колики би могли да буду приноси и квалитет усева у предстојећој сетву у условима када се сетва одвијала све до недавно током сушног периода.

За то имају објашљење, пошто се пољопривредна производња одвија под ведрим небом, па се садашње ћуди климе могу исправити у наредном пероду и земљорадницима донети оно што највише одговара усевима - смену сунца и кише.

Ипак, не би требало само ишчекивати падавине и ослањати се на противградну зашиту, јер она није, показало се, поуздан ослонац, пошто она може да спасе род само донекле. Постоји и сигурнија опција, а то је да се од времских неприлика ратари заштите полисама осигурања.

- На подручју Војводине пољопривредници могу да осигурају род и од суше, али слабо о томе знају - казао је за Дневник председник удружења „Агропрес” дипломирани пољопривредни инжењер Горан Ђаковић. У ЕУ, истиче, чак од 80 до90 одсто усева има полису осигурања, у зависносит од пољопривредне културе, док је у Србији тај проценат свега 15 одсто. Свега 30.000 газдинстава корисити субвенције осигурања, а то је мање од 10 одсто од регистровнаих газидинстава.

Друштва за осигурање знатно су унапредила пријаву за осигурање. Нека су, каже Ђаковић, омогућила да пољопривредници самостално шаљу папире ради осигурања, док су други преко апликације обезбедиле да земљорадници сами себе пријављују без одласка у филијале за осигурање. - Такав начин осигурања посебно је повољан за пољопривреднике који осигуравају мање површине - истакао је Ђаковић.

И држава, истиче наш саговрник, плаћа премију за осигурање од 40 до 60 одсто, у зависности од региона, али мало паора користи ту могућност, јер већина ни не зна да од општина и градова може да добије новац у случају неких непогода у којима страдају усеви. Осигуравајуће куће, наводи Ђаковић, осигуравају род од града, а нерадо од мраза, нека осигуравајућа друштва су и одустала, јер је ових година мраз чешћа појава него што је био у протеклом периоду.

- Пољопривредни произвођачи највише осигуравају воћњаке због високих трошкова улагања. Али, код тог осигурања субвенције за осигурање и рефундирање трошкова штете исплаћује се тек у новембру. Сугестија држави зато би била да исплата тих субвенција буде два пута годишње. За рано воће средином године и на крају године - навео је Ђаковић. - Осигурање кошта свега пет одсто у односу на цео износ који, отприлике, кошта свега 12.000 динара по хектару, док се остатак плаћа када се род скине. Неко осигуравајуће куће чекују воћаре на измирење обавеза и до самог истека календарске године.

З. Делић