Mraz odložio prolećnu setvu i obrao kajsije

Jutarnji mrazevi uneli su nemir šta će biti s voćem, jer je uglavnom procvetalo ili precvetava. Ali ugledni stručnjak za vočarstvo prof.dr Zoran Keserović kaže da mrazevi nisu mnogo oštetili vočke na plantažama, jer minus nije bio veliki, a i zato što se na stablima cvet počeo zametati.

- Veliki voćnjaci uglavnom imaju antifrost sisteme ili se zadimljavaju paljenjem vlažne slame – kazao je prof. dr Keserović. - Jedino je, gledajući niziju, u Subotici i Vrbasu minus bio iznad četiri stepena, pa je na tim područjima moguće da je voće stradalo, ali i  tamo ima sistema koji štite od mraza.

Stradale su, naveo je, rane sorte kasija, šljive i kruške su u fazi cvetanja, pa su ugrožene, dok bi trešnje i jabuke trebalo da izdrže jutarnje mrazeve.

Uprkos tome što ćudi klime i ovog proleća mogu da pokvare prinose, prof. dr Keserović procenjuje da bi ova godina u voćarstvu mogla biti jedna od najrodnijih, posle 2013.godine.

Prolećna setva kukuruza trebala bi tokom aprila da počne i bude završena, ali kako se u proteklim danima klima preokrenula i postalo pravo zimsko vreme usred proleća, ratara čekaju bolje uslove za to, pitajući se da li će stići da na vreme obave setvu, prvenstveno kukuruza, koji se kod nas seje na blizu milion hektara, pa onda i soje i suncokreta. Izvesno je da će zemljoradnici zbog niskih dnevnih temeratura i jutarnjeg mraza ovog proleća gotovo istovremeno sejati sve tri primarne poljoprivredne kulture.

Očekuje se da će uz kukuruz, koji će zauzeti najveći deo obradivog zemljišta, na oko milion hektara, soje biti posejano između 240.000 do 250.000 hektara, a suncokreta od 200.000 do 220.000 hektara.

Dr Goran Bekavac sa novosadskog Nacionalnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da se prilikom setve kukuruza ne treba gledati u kalendar, već osmatrati vremenske prilike.

- Tek kada se temperatura zemlje na dubini od 7 do 10 santimetara bude ustalila i kretala od deset do 12 stepeni, može se početi sejati kukuruz.

Po njegovim rečima, besmisleno je sejati kukuruz samo zato što se završava prva dekada aprila.

- U Martincima u Sremu već su posejali kukuruz na oko 500 jutara, ali ti ratari neće biti u prednosti u odnosu na one koji tek treba da krenu u posao.

Seme može da se prehladi, navodi ovaj stručnjak,pa dodaje da će sigurno ratari koji tek treba da krenu u posao bolje proći od ranoranilaca.

- Garantujem da će oni koji tek treba da krenu u setvu imati bolji rod od onih koji su požurili.

Bekavac kaže da očekuje da se setva kukuruza završi u naredne dve do tri sedmice, bez obzira na to što kukuruza treba posejati na, kako se očekuje, bezmalo milion hektara.

Šećerna repa je posejana u martu i onim poljoprivrednicima koji su industrijsku biljku posejali u prvim martovskim danima, već je nikla. Jutarnji mraz i niske dnevne temperature, stučnjaci i ratari kažu, ne škode usevu i navode da je mart bio dobar da se repa poseje kako treba.

Tek se od nedelje očekuje da vreme bude naklonjeno za setvu kukuruza. Hladno vreme je samo posao odložilo, ali to nikako ne znači da se sa setvom kasni.

Ratari u okolini Novog Sada juče su bili na njivama i pripremali zemlju za setvu. Vladimir Francista iz Kisača rekao je da je počeo da priprema oranice za setvu kukuruza i soje, pa je bacao veštak, da bi od nedelje krenuo u setvu.

– Da bi setva bila zdrava, potrebno je da se zemlja ugreje, jer ne vredi seme spuštati u hladno zemljište – kazao je Francista.

I na severu pokrajine juče je bilo radno na njivama. Radile su se predsetvene pripreme, premda, po rečima zemljoradnika iz Subotice Miroslava Kiša, ima njiva na kojima je već posejan kukuruz.

– Dovoljno je samo da jedan zemljoradnik krene u setvu, pa da već u narednim danima i ostali počnu da seju – kazao je Kiš. – Ne zna se šta je bolje, pre ili kasnije posejati, jer pod otvorenim nebom rizik uvek postoji. Ratari se boje suše i zato ne gledaju datume, već kakva je klima, a krajem marta bilo je uslova da se poseje kukuruz i soja.

Z. Delić