Mladi poljoprivrednici vole svoj posao i vide u njemu šansu
BEOGRAD: Većina mladih poljoprivrednika u Srbiji vidi sebe u ovom poslu i za pet godina, jer uživa u onome što radi, a od države očekuju da proizvodnju hrane smatra strateškim sektorom i garantuje otkup i cenu domaćih proizvoda, deo je rezultata studije "Mladi poljoprivrednici i prehrambeni suverenitet" koja je predstavljena u Beogradu.
Studija u sklopu projekta "Gajimo uzgajivače" koji je finansirala Evropska komisija bavila se mladim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji i Hrvatskoj a sproveli su je AMA-Centar za negu čoveka i prirode iz Srbija i Zelena mreža aktivističkih grupa ZMAG iz Hrvatske.
Mladi poljoprivrednici u obe države najkorisnijim ulaganjem u njihovu proizvodnju smatraju novu mehanizaciju, uvećanje površina, pozicioniranje proizvoda na tržištu, a za mlade u Srbiji značajna je i bolja infrastruktura, rezultati su istraživanja.
Predstavnik ZMAG-a Dražen Šimleša rekao je da je optimistični deo studije izrazito natpolovični stav poljoprivrednika u obe zemlje da se bave tim poslom iz ljubavi i da će nastaviti da se bave i u sledećih pet godina.
Ono što je upozoravajuće za Srbiju koja se nalazi u pretpristupnim pregovorima za EU da je i dalje jako puno farmi i gazdinstava sa malim površinama, sa pet i manje hektara a iskustvo iz Hrvatske nam govori da ukoliko se mali posedi nisu na neki način udružili u klastere, zadruge, specifične proizvode gde bi zajedno nastupali onda će biti jako teško nositi se sa masovnom industrijskom konkurencijom, rekao je Šimleša.
U Hrvatskoj je migracija dovela do depopulacije na selu a sada se razvijaju rešenja, kaže Šimleša kroz kratke lance snabdevanja, ili modele solidarne kupovine hrane od strane samih građana, i to je ono što bi bilo korisno da se već sada radi u Srbiji.
Hrana u svetu postaje tema broj jedan a poljoprivrednici se osećaju nekako zakinuto kao građani drugog reda, spomenuo je on rezultat istraživanja i dodao da tek posle dolaze svi uobičajeni problemi kao što su kašnjenja u isplati subvencija i neravnopravan status na tržištu.
Perspektivu vidim pored bavljenja poljoprivredom i drugim delatnostima, veoma je važno da mladi poljoprivrednik bude socijalno uključen, da se udružuje, da razmenjuje mišljenja, iskustva, ideje - mislim da upravo tu leži tajna uspeha, kaže on i dodaje da ako se socijalno isključi gazdinstvo je osuđeno na propast.
On je naveo i da je problem u Srbiji što su nosioci poljoprivrednih gazdinstava prosečno stari preko 60 godina i dodaje da bi trebalo ranije glavnu reč u poljoprivrednim porodicama trebalo da preuzimaju mlađi članovi.
Kako je ocenio mladi poljoprivrednici mogu da uspeju spajajući tradiciju i inovaciju, odnosno "iskustva predaka i porodice, i savremenih sredstava komunikacije - pre svega digitalnih tehnologija".
Tako će uspeti da pronađu svoju tržišnu nišu, uski kanal marketinga, možda to neće svi uspeti ali ta šansa postoji, zaključio je on.
Studija "Mladi poljoprivrednici i prehrambeni suverenitet" predstavljena je na panelu u okviru Belgrade Food Showa, koji je u toku.