Млади пољопривредници воле свој посао и виде у њему шансу
БЕОГРАД: Већина младих пољопривредника у Србији види себе у овом послу и за пет година, јер ужива у ономе што ради, а од државе очекују да производњу хране сматра стратешким сектором и гарантује откуп и цену домаћих производа, део је резултата студије "Млади пољопривредници и прехрамбени суверенитет" која је представљена у Београду.
Студија у склопу пројекта "Гајимо узгајиваче" који је финансирала Европска комисија бавила се младим пољопривредним произвођачима у Србији и Хрватској а спровели су је АМА-Центар за негу човека и природе из Србија и Зелена мрежа активистичких група ЗМАГ из Хрватске.
Млади пољопривредници у обе државе најкориснијим улагањем у њихову производњу сматрају нову механизацију, увећање површина, позиционирање производа на тржишту, а за младе у Србији значајна је и боља инфраструктура, резултати су истраживања.
Представник ЗМАГ-а Дражен Шимлеша рекао је да је оптимистични део студије изразито натполовични став пољопривредника у обе земље да се баве тим послом из љубави и да ће наставити да се баве и у следећих пет година.
Оно што је упозоравајуће за Србију која се налази у претприступним преговорима за ЕУ да је и даље јако пуно фарми и газдинстава са малим површинама, са пет и мање хектара а искуство из Хрватске нам говори да уколико се мали поседи нису на неки начин удружили у кластере, задруге, специфичне производе где би заједно наступали онда ће бити јако тешко носити се са масовном индустријском конкуренцијом, рекао је Шимлеша.
У Хрватској је миграција довела до депопулације на селу а сада се развијају решења, каже Шимлеша кроз кратке ланце снабдевања, или моделе солидарне куповине хране од стране самих грађана, и то је оно што би било корисно да се већ сада ради у Србији.
Храна у свету постаје тема број један а пољопривредници се осећају некако закинуто као грађани другог реда, споменуо је он резултат истраживања и додао да тек после долазе сви уобичајени проблеми као што су кашњења у исплати субвенција и неравноправан статус на тржишту.
Перспективу видим поред бављења пољопривредом и другим делатностима, веома је важно да млади пољопривредник буде социјално укључен, да се удружује, да размењује мишљења, искуства, идеје - мислим да управо ту лежи тајна успеха, каже он и додаје да ако се социјално искључи газдинство је осуђено на пропаст.
Он је навео и да је проблем у Србији што су носиоци пољопривредних газдинстава просечно стари преко 60 година и додаје да би требало раније главну реч у пољопривредним породицама требало да преузимају млађи чланови.
Како је оценио млади пољопривредници могу да успеју спајајући традицију и иновацију, односно "искуства предака и породице, и савремених средстава комуникације - пре свега дигиталних технологија".
Тако ће успети да пронађу своју тржишну нишу, уски канал маркетинга, можда то неће сви успети али та шанса постоји, закључио је он.
Студија "Млади пољопривредници и прехрамбени суверенитет" представљена је на панелу у оквиру Белграде Food Showa, који је у току.