Mile Jerković gazdovao s 30.000 hektara i sve upropastio
Savet za borbu protiv korupcije dostavio je Vladi Srbije, čije je savetodavno telo, izveštaj o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Srbije, u kojem tvrdi da nepoštovanje Zakona o privatizaciji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ima za posledicu da desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta iz javne svojine, većinom u Vojvodini, promene status svojine u privatnu bez ikakve naknade.
U Izveštaju se navodi da je, na osnovu podataka dobijenih od Agencije za privatizaciju, od 2002. do 2015. godine privatizovano 148 poljoprivrednih preduzeća i kombinata. Prihod ostvaren od prodaje 70 odsto ukupnog društvenog kapitala za 141 privatizovano poljoprivredno preduzeće iznosi 260 miliona evra, dok za sedam privatizovanih Savet nema podatke o prodajnoj ceni. Najveći broj zaključenih ugovora o privatizaciji poljoprivrednih preduzeća i kombinata imao je Mile Jerković i s njim rodbinski povezana lica. Kupovina društvenog kapitala je ne samo za tog kupca već mahom i za sve ostale, ugovorena uz mogućnost plaćanja kupoprodajne cene na višegodišnje rate. Savet navodi da je Mile Jerković u postupku privatizacije poljoprivrednih preduzeća i kombinata raspolagao s više od 30.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlje u državnom i društvenom vlasništvu.
Potrebni podaci o ugovoru s Arapima
Deo Savetovog izveštaja posvećen je i zajedničkom ugovoru koji je Srbija pre nekoliko godina zaključila s arapskom kompanijom „Al Ravafed” za osnivanje zajedničkog privrednog društva i zamera Vladi Srbije što ga je zaključila u vreme neraščišćenih imovinskopravnih odnosa nad poljoprivrednim zemljištem. Zamera i što je ugovor s inoprartnerom o prodaji i zakupu imovine poljoprivrednih društava koja su prethodno bila u vlasništvu Mileta Jerkovića, s kim je država raskinula ugovor o privatizaciji a da se ne zna šta je iza njega ostalo, s obzirom na to da je on deo zemljišta prodavao, stavljavo pod hipoteku... Na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju osnovano je zajedničko privredno društvo. Osim prodaje imovine tih preduzeća, zaključen je i ugovor o poslovnoj i tehničkoj saradnji Srbije, koja nastupa preko Ministarstva odbrane – Vojne ustanove „Morović” – o podeli profita korišćenjem poljoprivrednog zemljišta. O interesu Srbije u tom poslu, Savet nije mogao da proceni jer su mu nedostajali podaci pa zbog toga i sumnja da oni nisu korisni za državu.
Po podacima Agencije, 41 kupac nije izmirio obaveze iz ugovora o privatizaciji pa ih je ona s njima raskinula. Kao najčešći razlozi raskida navedeni su neodržavanje kontinuiteta proizvodnje, neplaćanje rata za otplatu kupoprodajne cene, socijalni program, neispunjenje obaveze po osnovu investicija, nezakonito raspolaganje imovinom. Ugovorena vrednost društvenog kapitala za subjekte privatizacije s kojima je raskinut ugovor iznosila je 116 miliona evra. O tome da li su kupci pre raskida ugovora uplatili ugovorenu kupoprodajnu cenu kapitala i u kojem iznosu, Savet ne poseduje informaciju.
Iz dostavljene dokumentacije Agencije za privatizaciju, Savet u izveštaju navodi da je pre raskida ugovora o privatizaciji konstatovano da su privatizovani subjekti potpuno devastirani, odnosno prezaduženi, i da im je veliki deo imovine stavljen pod hipoteku, a često i otuđen. Kolike su razmere štete po tom osnovu Savet je utvrdio na primeru nekoliko privatizovanih subjekata, među kojima su „Bačka” Sivac, „Agrobačka” Bač, „Jadran” Nova Gajdobra i „Mladi borac” Sonta.
Deo poljoprivrednih kombinata u kojima su raskinute privatizacije završio je u stečaju. Po podacima koji je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika dostavila Savetu za borbu protiv korupcije, prihod od prodaje 13 društava iz stečaja je veoma mali i iznosi 1,7 milijardu dinara, odnosno oko 14 miliona evra. Među prodatim preduzećima su i „Vršački vinogradi”, čija je celokupna imovina 11. februara prošle godine prodata „Svislionu” za 575 miliona dinara, odnosno 4,7 miliona evra.
LJ. Malešević
