Миле Јерковић газдовао с 30.000 хектара и све упропастио
Савет за борбу против корупције доставио је Влади Србије, чије је саветодавно тело, извештај о приватизацији и располагању пољопривредним земљиштем у јавној својини Србије, у којем тврди да непоштовање Закона о приватизацији и Закона о пољопривредном земљишту има за последицу да десетине хиљада хектара пољопривредног земљишта из јавне својине, већином у Војводини, промене статус својине у приватну без икакве накнаде.
У Извештају се наводи да је, на основу података добијених од Агенције за приватизацију, од 2002. до 2015. године приватизовано 148 пољопривредних предузећа и комбината. Приход остварен од продаје 70 одсто укупног друштвеног капитала за 141 приватизовано пољопривредно предузеће износи 260 милиона евра, док за седам приватизованих Савет нема податке о продајној цени. Највећи број закључених уговора о приватизацији пољопривредних предузећа и комбината имао је Миле Јерковић и с њим родбински повезана лица. Куповина друштвеног капитала је не само за тог купца већ махом и за све остале, уговорена уз могућност плаћања купопродајне цене на вишегодишње рате. Савет наводи да је Миле Јерковић у поступку приватизације пољопривредних предузећа и комбината располагао с више од 30.000 хектара најплодније војвођанске земље у државном и друштвеном власништву.
Потребни подаци о уговору с Арапима
Део Саветовог извештаја посвећен је и заједничком уговору који је Србија пре неколико година закључила с арапском компанијом „Ал Равафед” за оснивање заједничког привредног друштва и замера Влади Србије што га је закључила у време нерашчишћених имовинскоправних односа над пољопривредним земљиштем. Замера и што је уговор с инопрартнером о продаји и закупу имовине пољопривредних друштава која су prеthodno била у власништву Милета Јерковића, с ким је држава раскинула уговор о приватизацији а да се не зна шта је иза њега остало, с обзиром на то да је он део земљишта продавао, стављаво под хипотеку... На основу уговора о заједничком улагању основано је заједничко привредно друштво. Осим продаје имовине тих предузећа, закључен је и уговор о пословној и техничкој сарадњи Србије, која наступа преко Министарства одбране – Војне установе „Моровић” – о подели профита коришћењем пољопривредног земљишта. О интересу Србије у том послу, Савет није могао да процени јер су му недостајали подаци па због тога и сумња да они нису корисни за државу.
По подацима Агенције, 41 купац није измирио обавезе из уговора о приватизацији па их је она с њима раскинула. Као најчешћи разлози раскида наведени су неодржавање континуитета производње, неплаћање рата за отплату купопродајне цене, социјални програм, неиспуњење обавезе по основу инвестиција, незаконито располагање имовином. Уговорена вредност друштвеног капитала за субјекте приватизације с којима је раскинут уговор износила је 116 милиона евра. О томе да ли су купци пре раскида уговора уплатили уговорену купопродајну цену капитала и у којем износу, Савет не поседује информацију.
Из достављене документације Агенције за приватизацију, Савет у извештају наводи да је пре раскида уговора о приватизацији констатовано да су приватизовани субјекти потпуно девастирани, односно презадужени, и да им је велики део имовине стављен под хипотеку, а често и отуђен. Колике су размере штете по том основу Савет је утврдио на примеру неколико приватизованих субјеката, међу којима су „Бачка” Сивац, „Агробачка” Бач, „Јадран” Нова Гајдобра и „Млади борац” Сонта.
Део пољопривредних комбината у којима су раскинуте приватизације завршио је у стечају. По подацима који је Агенција за лиценцирање стечајних управника доставила Савету за борбу против корупције, приход од продаје 13 друштава из стечаја је веома мали и износи 1,7 милијарду динара, односно око 14 милиона евра. Међу продатим предузећима су и „Вршачки виногради”, чија је целокупна имовина 11. фебруара прошле године продата „Свислиону” за 575 милиона динара, односно 4,7 милиона евра.
Љ. Малешевић
