Lekovito bilje recept za solidnu zaradu
Kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela ministar Milan Krkobabić izjavio je juče da je ulaganje u proizvodnju lekovitog bilja, poput belog sleza, retko dobro ulaganje jer je na uloženih 1.200 evra po hektaru, očekivana zarada čak 9.000 evra.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije zato je pozvao povratnike iz inostranstva i sve druge zainteresovane da započnu proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, da se udruže u specijalizovane zadruge i da čekuju dobru zaradu. Srbija je jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu s 3.272 različite vrste, navodi se u saopštenju, i dodaje da se smatra da ima 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok je u prometu 280.
Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 hektara godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija...U te površine nije uračunata začinska paprika, koja se gaji na oko 5.000 hektara. Procenjuje se da je u toj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi.
Površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće, a Srbija je u 2017. godini izvezla lekovito bilja za 16 miliona dolara.Krkobabić ukazuje na činjenicu da se potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova, u svetu svake godine povećava oko pet procenata i uveren je u to da bi Srbija to trebalo da iskoristi.
Recimo, za gajenje nevena na jednom hektaru neophodno je ulaganje od oko 800 evra, a može se ostvariti prihod od 5.000 evra. Za gajenje sedmogodišnjeg matičnjaka potrebno je uložili 1.200 evra, a zarada je 6.000 evra godišnje.
– Osim neophodnih agronomskih znanja, poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja trebalo bi da uloži još oko 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator, čija je cena oko 15.000 evra, može se lakše nabaviti ako se poljoprivredna gazdinstva udruže – kaže minstar bez portfelja.
On pominje i jednu od najuspešnihijih specijalizovanih zemljoradničkih zadruga „Zaplanjski zasad” iz Gayinog Hana, koja je od kabineta za regionalni razvoj dobila podsticajna sredstva za kupovinu mehanizacije za obradu zemljišta, mlin za usitnjavanje suve mase lekovitog bilja i destilator za viši stepen prerade, a to je proizvodnja eteričnih ulja, koju su počeli prošle godine.
Direktor zadruge Zoran Ilić ističe da je prodaja celokupne proizvodnje 15 zadrugara i 78 kooperanata na oko 35 hektara unapred dogovorena, i to po garantovanim cenama, zahvaljujući ugovoru s Institutom „Josif Pančić”.
Z.Delić
