KOTRLJANJE RAVNICOM: Odležala vrhunska kapljica ne može biti jeftina
Joca Botoški (62) iz Kaća baštini tradiciju Pecare „Naša rakija“ koju su utemeljili njegov otac Milan i deda Marko još 1955. godine.
Jocin otac i deda su tada zajedno kupili bakarno kazanče od 250 litara sa deflegmatorom, parcijalnim kondenzatorom koji se uz kazan koristi u procesu kontinuirane destilacije pri pečenju rakije. Pekla se rakija tada u mnogo težim uslovima, takoreći danonoćno, od dudare pa redom kako je koje voće dospevalo.
- Bilo je u to vreme mnogo više voća, otac i deda su pekli i proizvodili više rakije, a ja proizvodim manje količine i trudim se da očuvam porodičnu tradiciju - kaže Joca Botoški.
Da se u Pecari „Naša rakija“ proizvodi i neguje dobra domaća kapljica potvrda su brojna priznanja, među kojima se ističu šampionski pehari za odležale šljivovice. Minula sezona je bila dobra jer su šljive i kajsije u voćnjaku Joce Botoškog izdašno rodile, ali adut Pecare „Naša rakija“ su rakije koje imaju vremena da odleže. Na našem najprestižnijem međunarodnom „Nikoljdanskom festivalu rakije“ u Senti, Jocina odležala šljivka iz 2014. godine je pre mesec dana potvrdila kvalitet kao najbolja, a šampionskim peharom se pre tri godine okitila i šljivovica iz 2012. Šljivovica i jabukovača koju ispeče, Joca Botoški posebno neguje u barik buradima od hrastovine, što smatra jako bitnim za kvalitet odležale rakije.
- Da bi se postigao vrhunski kvalitet odležale rakije jako je bitan materijal od kojeg se burad prave, takođe i njihova izrada. Potvrdilo se da su hrastova burad najbolja za odležavanje šljivovice i jabukovače. Pre nego što se hrastovo bure napuni rakijom, za njeno duže odležavanje, potrebno je čak tri godine da se bure pripremi na pravi način, da rakija može u njemu da odležava i 50 godina i da pritom iz godine u godinu stalno dobija na kvalitetu - napominje Botoški.
Vlasnik Pecare „Naša rakija“ objašnjava da se za dobijanje kvalitetne rakije mora ispoštovati svaki korak u proizvodnji, od odabira zrelog voća, njegove prerade, nege komine u određenim uslovima da se vrenje obavi u optimalnim uslovima, pre nego što se uđe u završnu fazu pečenja i u procesu destilacije žestoka kapljica ne poteče iz kazana.
- Bakarni kazan isto tako mora biti vrhunskog kvaliteta, izuzetno dobro održavan - kategoričan je Botoški. - Svakog dana po završetka rada u destileriji kazan mora uvek biti opran, mora uvek iznutra biti kao nov. Spolja može biti prljav i musav, ali iznutra mora biti besprekorno čist. Bakar za sebe u toku destilacije za sebe veže štetne materije i one se posle svakog radnog dana moraju odstreniti. Moj kazan sa deflegmatorom je radio čuveni novosadski kazanyija Nenad Poparić, tako da u startu imam sve preduslove za pečenje dobre rakije.
Dobre domaće prirodne kapljice nema bez voća. Botoški ima zasade kajsija i šljiva na skoro dva hektara, tako da sirovine ima iz sopstvene produkcije, ali proizvodi i druge vrste.
- Proizvodnja rakije jeste profitabilna, ali kod nas je vrlo teško postići odgovarajuću cenu, jer mnoga domaćinstva koja imaju voćke peku rakiju delom za sopstvene potrebe, a viškove prodaju. Cene su često puta ispod svakog ekonomskog kriterijuma, što govori i o kvalitetu. Ja sam se opredelio za proizvodnju samo vrhunskih rakija i ta proizvodnja je skupa. Kvalitetna rakija mora da bude skupa, pogotovo kada odležava pet i više godina. Moje rakije kupuju ljudi kada idu na krsne slave, krštenja i druge svečane prilike, ili za poklon rodbini prijateljima u inostranstvu, jer vole da domaćinu donesu i darivaju kvalitetnu domaću kapljicu - ukazuje Botoški.
U Srbiji se proizvede jako mnogo rakije, pri čemu se najviše prodaje jeftinina rakija veoma često sumnjivog kvaliteta, pa je prema mišljenju Joce Botoškog to najveći problem za sve proizvođače koji se bave proizvodnjom kvalitetnih rakija.
Zbog toga što je sve teže prodati kvalitetne rakije po odgovarajućoj ceni, Joca Botoški se poslednjih godina orijentisao pa više vrši uslugu kao destiler, uslužnog pečenja rakije ljudima, jer je uvideo da je to mogućnost za zaradu, znatno više nego od šljivovice koja odležava u buradima pet i više godina i malo se prodaje. U Pecari „Naša rakija“ rakiju peku ne samo Kaćani, nego i ljudi iz Budisave, Kovilja i drugih mesta iz okruženja, a gotovo je neverovatno da kominu za pečenje kapljice u Kać dopremaju i ljudi iz Čačka i okoline!
Može da sazreva po pola veka
- Nije lako po odgovarajućoj ceni prodati kvalitetne domaće voćne rakije, jer je ona bar tri puta skuplja od onih što se jeftino štancuju. - Najbolja rakija peče se u bakarnim kazanima, a za odležavanje šljivovice i jabukovače hrastova burad moraju se pripremati tri godine pa u njoj rakija može iz godine u godinu da dobija na kvalitetu i pola veka - ukazuje Joca Botoški iz Kaća, koji se opredelio za proizvodnju vrhunskih kvalitetnih rakija.
- Maksimalno se trudim da ljudima koji sami od svog voća žele da ispeku dobru rakiju da im dam savet i uputim kako da prerade voće i neguju kominu pre nego što stigne do pecare. Nije dovoljno samo pokupiti voće, ubaciti ga u kacu i time završiti posao... - predočava Joca Botoški.
Puno ljudi se trudi, može i uspeva da proizvede kvalitetnu domaću rakiju, ali da se to postigne, Botoški smatra da je potrebna mnogo šira edukacija. Naglašava da je imao sreće što je 90-tih godina minulog veka opština Sremski Karlovci organizovala u toku zime stručna predavanja o proizvodnji vina i rakije, uz učešće vrhunskih stručnjaka iz naše zemlje, od kojih je puno naučio, a posebno od profesorke dr Nade Ružić sa Univerziteta u Novom Sadu, te da bi takav vid edukacije bio od koristi proizvođačima jer još uvek nedostaje.
Milorad Mitrović