Kotrljanje ravnicom: Uoči žetve, pogled u nebo pa u novčanik

Oni koji se obično oglašavaju u pogledu proizvođačke i otkupne cene pšenice, još ih nisu precizirali, kažu da je rano, očito iščekujući nalivanje zrna i izvesniju procenu prinosa.

Na domaćem tržištu zrna iz predstojeće žetve već je bilo trgovanja „na zeleno“. Saznajemo da se pšenica „na zeleno“ plaća oko 14 dinara za kilogram, plus PDV, odnosno oko 113 evra po toni.

Jedna od vodećih žitomlinskih kompanija senćanki „Žitopromet-mlin“, u čijim pogonima je lane samleveno 63.500 tona pšenice, pa predsednik te kompanije Predrag Đurović najavljuje da iz predstojeće žetve očekuju da preuzmu 70.000 do 75.000 tona. Međutim, kategoričan je da ne praktikuju kupovinu pšenice „na zeleno“, nego da od proizvođača hlebno zrno kupuju u vreme žetve i tokom cele godine prema tržišnim uslovima.

Od poljoprivrednih proizvođača i koperanata preko zadruga koje sa nama sarađuju preuzimamo pšenicu uz obezbeđivanja akontacione cene neposredno pre žetve, a konačnu cenu formirmao u samoj žetvi. Vrlo je nezahvalno u ovo vreme govoriti o ceni koja se predviđa u predstojećoj žetvi, jer je u ovom trenutku cena na berzi oko 17,50 dinara po kilogramu, plus PDV, dok je pre toga imala tendenciju ozbiljnog pada pa se potom tržište stabilizovalo i neočekivano cena krenula naviše. Realno bi bilo očekivati da rod sa povećanih površina utiče na cenu, a i na globalnom tržištu ima viškova hrane, pa bi u žetvi kada je ponuda pšenice najveća i cena mogla biti niža, očekuje Đurović.

Međutim, on dodaje da iskustva iz ranijih godina su takva da i kada su u pitanju kretanja na tržištu, dešava se da nekada ona idu i mimo svake logike.

Ne vidim ni sada logiku da na mesec i po dana uoči žetve cena pšenice ide naviše, očekuje se novi rod koji će sigurno biti veliki, a da je u januaru i februaru cena imala veliki pad na berzi, tako da bih se uzdržao od komentara. Logika je očito jedno, a stvarna dešavanja na terenu i neka kretanja na globalnom tržištu, na koja nažalost ili na sreću ne možemo da utičemo, ukazuju da se neke stvari na tržištu dešavaju i mimo logike, ukazuje Đurović.

Što se tiče dileme paora, da li rod prodati u žetvi ili je uskladištiti u silose i čekati, Đurović objašnjava da „Žitopromet-mlin“ otkupnu cenu utvrđuje po uslovima koji se objavljuju u žetvi, a potom se ona usklađuje na bazi kretanja na berzi. Od tržišne cene koja se utvrdi za otkup, za pšenicu lagerovanu u silosima te kompanije, na ime troškova skladištenja se odbija 0,8 odsto mesečno.

Činjenice iz prošle godine kazuju da smo u samoj žetvi kada je bilo tendencija nestašice pšenice, pa cene počele da idu vrtoglavo naviše kod otkupljivača, da bi se vrlo brzo cena stabilizovala na oko 17,50 dinara i to je potrajalo dva-tri meseca. Posle toga je cena pšenica krenula naviše, da bi na berzi dostigla 18,50 dinara i taj zenit držala dvadesetak dana, pa krenula naniže do 16,20 dinara i na tom nivou se zadržala mesec dana, da bi u drugoj polovini marta do sada beležila trend rasta i dolazi se opet do cene od 17,50 dinara. Znači, nekih pravila nema, naučiti nekoga kako najbolje da gazduje i trguje pšenicom je jako teško. U takvim tržišnim kretanjima treba biti virtouz, da bi se opredelio i odabrao pravi trenutak kada da prodaš robu, kaže Đurović, dodajući da svaka prognoza i savetovanje paora kada da prodaju rod, od strane onoga ko čuva tu pšenicu i učestvuje u tom lancu i zbog svog interesa, nije baš zahvalna. 

Proizvođačku kalkulaciju još nisu napravila ni poljoprivredna gazdinstva. Vladimir Lazarov iz Omoljice, koji pod pšenicom ima 130 hektara, veli da je još rano da se procenjuje prinos, mada je pšenica u dobrom stanju i očekuje berićetnu žetvu, ali napominje da je tek u četvrtak završio prskanje klasa, pa će procenu izvršiti u vreme nalivanja zrna.

Nije isto da li će roditi osam ili devet i po tona po hektaru, jer prinos itekako utiče na proizvođačku cenu. Ima jako puno zasejane pšenice, a poslednjih 15-20 dana počele su da se odvajaju dobre i lošije, ali sve su relativno dobre, jako je malo površina gde nije primenjena puna agrotehnika, kaže Lazarov.

On je pšenicu iz lanjske žetve sticajem okolnosti prodao u novembru kada se potrefila najbolja cena, ali napominje, ne zbog toga što je to procenio, nego što su mu u tom momentu trebale pare, pa u dilemi da li da proda kukuruz ili pšenicu, svidela mu se cena hlebnog zrna od 18,50 dinara.

Kako dodaje, za ovogodišnji rod u žetvi u nagađanjima se pominje cena od 15 do 15,50 dinara, a da ima saznanja da su „na zeleno“ neki proizvođači već prodali za 14 dinara.   

Još pre žetve, pre nego što se zna kakav će biti rod i cena u žetvi, pšenicu „na zeleno“ prodaju proizođači kojima su pare neophodne. 

Trgovina „ne zeleno“ je rizična varijanta, jer je moguće da se prođe i dobro i loše, mi radimo isključivo na sigurno, kada znamo da je roba tu, a plaćamo po tržišnoj ceni. Ukoliko je proizvođačima potreban novac, mi dajemo akontacionu cenu i onda se u žetvi definiše krajnja cena, zaključuje Predrag Đurović iz senćanskog „Žitopromet-mlina“.    

Milorad Mitrović