Kotrljanje ravnicom: Slast i gorčina u voćarskoj proizvodnji Jenea Šerfezea iz Horgoša

Međutim, u voćarstvu bude i gorčine, poput ovogodišnjeg iskustva u plasmanu alternativne voćke - zove! 

Šerfeze napominje da je rod jabuka zbog suše umanjen za trećinu u odnosu na lanjsku berbu, međutim, to kompenzira malo bolja cena. Zasad jabuka ovog gazdinstva je na oko devet hektara, ali nisu još svi u rodu, jer je proletos podigao plantažu na oko dva hektara, pošto je voćarstvo takva grana da se zasadi moraju obnavljati. 

„Cenu konzumne jabuke u velikoj meri određuje činjenica da je industrijska jabuka ove sezone otkupljivana za 19-20 dinara po kilogramu, pa se na taj način na tržištu očistio teren za kvalitetnije jabuke, tako da na pijaci nekvalitetnija industrijske klase ne obara cenu. Prvoklasnu konzumnu jabuku na veliko preprodavcima dajemo za 60 dinara, a sitnije i slabijeg kvaliteta idu za 40 i 50 dinara“,  kaže Šerfeze.

Jendu količinu jabuka sorte “greni smit” Šerfeze namenio je i izvozniku koji naše voće plasira na tržište Rusije, pogodba za prvu klasu je već pala po 51 dinar za kilogram, bruto, zajedno sa gajbicama, dok je druga klasa svega 30 dinara.

„Treba znati da je ta zelena jabuka dosta komplikovana za skladištenje, jer tokom skladištenja zna da primi neke mrke fleke i onda joj je teže naći kupce pa taj problem treba eliminisati. Jabuka imam i na uslužnom lageru u “ulo-hladnjači” što je prilično veliki trošak. Lagerisanje jabuka nije uvek sigurno, čeka se bolja cena, ali niko ne zna od tih silnih temperaturnih šokova koje je ove sezone jabuka preživala, da li će se dobro ponašati tokom skladištenja. To je dosta veliki rizik, ali čujem da su i drugi proizvođači lagerovali dosta roda nadajući se kasnije boljoj ceni“, napominje Šerfeze.

Pored jabuka Šerfeze je posvećen i alternativnim voćnim vrstama, jer ima zasad mušmula i zove. Naš sagovornik kaže da je zova zbog suše izgubila puno na težini, te da je imao mnogo manji prinos.

„Zovu gajim na tri i po hektara, ali ove sezone i pored umanjenog roda, mi proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom. Mislim da je Zadruga “Prima” iz Bačkih Vinograda ovog puta dosta nespretno organizovala otkup za kupca koji je bio spreman zadruzi platiti samo 30 dinara za kilogram, od toga je odbijani troškovi hlađenja i prevoz do krajnjeg kupca u Srbiji tako da smo naplatili svega 23 dinara. To je jako malo naspram činjenice da smo pre neku godinu za kilogram zove dobijali i 55 dinara. Ja sam našao i neka alternativna rešenja, preko druge linije otkupa pa sam neku količinu uspeo prodati i po 40 dinara“, saznajemo od Šerfezea.

Pod zovom na severu Bačke ima zasada, ali površine nisu značajne, mada ima uslova da se uzgaja na većim površinama, posebno po “filozofiji” koju zastupa Šerfeze, da ako je koza – krava siromašnog čoveka, onda zova može biti voće siromaha. On ukazuje da proizvođači do sada nisu trebali obezbeđivati gajbe za berbu, ukupni troškovi nisu veliki, ali cena bi trebala biti stabilna.

„Orezivanje je dosta jednostavno, gajenje zove ne zahteva veliku zaštitu jer po potrebi iziskuje jedno ili dva prskanja, a može da se prođe i bez prskanja. Da je otkupna cena zove stabilna, zasada zove bi bilo mnogo više. Nadamo se da možemo nešto promeniti, da se cena stabilizuje i u tom cilju se već organizujemo za iduću sezonu, a ne onda kada zovu treba brati“, veli Šerfeze.

Šerfeze je jedini u ovom voćarskom rejonu koji je podigao zasad od 200 stabala mušmule!

„Sve do ove sezone nisam imao problema sa zaštitom mušmula, ali ove sezone usledio je napad stabala od bakterijske bolesti ervinije, tako da za par godina verovatno više neću imati mušmule, jer je bolest uništila skoro polovinu zasada. Mušmula nije karakteristična za ovo podneblje, obično je prisutna sporadično sa po nekim stablom za sopstvene potrebe. Svi koji imaju mušmulu govore kako je rado jedu u porodici i komšiluku, svi konstatuju da je veoma zdrava za organizam, ali na ovom terenu nije rasprostranjena. Cena kilograma mušmule prethodne sezone bila je 80 do 100 dinara, ne donosi baš neku veliku dobit, ali prija čoveku kada na pijaci u ponudi ima nešto što drugi voćari nemaju“, uverava Šerfeze.

Šerfeze je zadovoljan plasmanom stonih sorti grožđa, koje je izuzetnog kvaliteta. On pojašnjava da je u početku izgledalo da će rod biti manji, ali se tokom vegetacije stanje popravilo, tako da je nešto manji rod kompenzovan dobrom cenom. Stone sorte grožđa na veliko idu po 80 dinara, a na pijaci je na malo cena 100 do 120 dinara.

„Grožđe nam je tako lepo i kvalitetno da izaziva nevericu kupaca da je iz naših vinograda, nego da smo odnekud doneli. Imamo oko tri hektara pod vinovom lozom, od polovina su stone sorte grožđa i druga polovina vinske sorte“, kaže Šerfeze.“Vino ne pravim za prodaju nego samo za sopstvene potrebe, jer mnogi vinari kukaju da teško ide prodaja. Mišljenja sam da naši zakoni sputavaju vinare, preciziranjem uslova da moraju imati tehnologa, laboratoriju i drugo, a do tog nivoa može se stići dugoročnijim razvojem. Ipak, potrošači znaju gde mogu da nađu kvalitetna vina. Kada sam ranije pokušavao da krenem sa proizvodnjom vina, objavljivao sam reklamu “Mi još znamo da je vino biologija, a ne hemija”. Sada u velikim vinarijama spravljaju vina koja su lepo upakovana, dobro izgledaju, ali najbolje je ocenu davati sutradan posle konzumiranja….“

Milorad Mitrović