KOTRLJANJE RAVNICOM Kamilica zamirisala po evropskim standardima

Iako po struci ekonomista Lazar Oluški je čitav radni vek posvetio proizvodnji i preradi lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, najpre kao tvorac fabrike za preradu lekovitog bilja “Menta” u Padeju kojom je od osnivanja rukovodio više od 12 godina. Pre tri decenije nastavio je u sopstvenoj porodičnoj firmi “Macval”, zaokruživši proizvodnju i preradu lekovitog bilja od njive do prirodnih čajeva prepoznatljivog brenda “Macval Tea”.

Višedecenijsko iskustvo u proizvodnji i preradi lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja porodica Oluški pretače u poslovne uspehe ne samo na domaćem već i na inostranom tržištu. Stopama oca Lazara koji je i u penziji još neumoran na mirisnim poljima lekovitog bilja, nastavlja njegov sin Mirko Oluški. Zatekli smo ih u jeku berbe kamilice i spanaća i okopavanju mente u ataru nadomak Sente. 

Berbu kamilice na 130 hektara u gazdinstvu porodice Oluški iz Čoke ove sezone obavlja novi kombajn koji zamenjuje svu mehanizaciju koja je prethodnih godina radila ovaj posao. Lazar veli

da se ove sezone ne mogu požaliti da je bilo problema u proizvodnji kamilice, jer je na vreme nikla uprkos sušnoj jeseni, a i zimus i tokom proleća nije bilo odviše padavina, ali dovoljno za normalan razvoj biljke.

- Srećom nije bilo previše niskih temperature i mraza, tako da nije bilo izmrzavanja, kao što se desilo prošle sezone, kada je zbog nedostatka vlage kamilica kasno nikla i jedan jači udar hladnoće polovinom februara je obrao kompletnu proizvodnju na površini od 250 jutara, pa nismo ubrali ni jedan cvet kamilice. Ove sezone u berbi na ovoj parceli kod Sente prinos jedne nove sorte sa većim sadržajem bisabolola  je nadprosečan, kreće se preko pet tona obranog cveta po hektaru. Prinos naše sorte koja je dugo u upotrebi, kreće se od tri do tri i po tone sirovog cveta po hektaru. Kod sušenja kamilice temperatura ne sme biti veća od 40 stepeni da se ne bi uništio bisabolol, koji je veoma značajan u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji - ističe Lazar Oluški.

Ovo podneblje je povoljno za uzgoj kamilice, posebno sever Banata, jer je slatinasto zemljište za to bogom dano, ali naš sagovornik napominje da se 80-tih godina prošlog veka pokazalo da to i nije neka prednost, jer ako je proleće sušno izostaje berba. Kamilica u suši ostane vrlo mala, pa se išlo na plodnija zemljišta, gde nema potrebe

za navodnjavanjem u prosečnim agrometeorološkim uslovima tokom proleća, pa je ovog proleća u ataru Sente veoma bujna stabljika izrasla preko metar. 

Za razliku od izdašnog prinosa na parceli u ataru Sente, kamilica je ovog proleća nešto slabije rodila na parcelama na severu Banata. Prvi put berba se obavlja jednim samohodnim kombajnom, koji je pribavljen iz Hrvatske, pa se njime berba mirisnih cvetova kamilice obavlja efikasnije i uz znatne uštede. 

- Do ove sezone smo žetvu obavljali sa četiri kombajna vučena sa traktorima, a za ovu berbu smo se malo osavremenili. Kombajn koji smo uzeli je samohodan, zamenio je osam ljudi i četiri traktora. Za sledeću godinu imamo dogovor da se uzme još jedan ovakav kombajn i onda mislim da smo rešili problem, što se tiče berbe kamilice. Novi kombajn radi efikasnije i kvalitetnije, a evidentna je i ogromna ušteda u angažovanju radne snage i traktora. Pored toga vučeni kombajnom se ne može proći kroz kamilicu a da je ne pogazi traktor. Ovakav kombajn je pravo rešenje. Bavim se ovim poslom sa kamilicom 22 godine i mislim da trenutno nešto bolje za berbu kamilice nema u svetu - ističe šef mehanizacije Dušan Kesić.

On dodaje, da ovim kombajnom za jedan dan može da se ubere rod kamilice sa oko pet hektara, što kada je dobar prinos kao sada, nemaju toliki kapacitet sušare da se odmah sve osuši. Zbog toga se berba usklađuje sa kapacitetom pogona u Padeju, pošto nakon ubiranja na njivi ka­milica ne može da stoji više od 12 sati.

Lekovito bilje koje proizvode i prerađuje gazdinstvo Oluški 80 posto završava u Nemačkoj za poznatog kupca. Oluški su sa većinskim dvotrećinskim udelom suvlasnici firme “Euro Herbs” doo, u kojoj udeo od 35 posto ima nemačka kompanija “Martin Bauer”. Partner i kupci iz Nemačke traže kvalitet us­klađen sa strogim uslovima Evropske unije o zaštiti useva, a gazdinstvo Oluški ima najveću proizvodnju kamilice, mente, melise, morača i belog sleza ne samo u našoj zemlji, nego je i sa najvećom proizvodnjom u Evropi. Pored kamilice, menta se gaji na 150 hektara, melisa na 50, a od lekovitog bilja značajne su površine pod belim slezom i moračom.

- Proizvodnja za poznatog kupca je po specifičnim i vrlo diktiranim i kontrolisanim uslovima. Celokupna proizvodnja se prati od setve do berbe i prerade, a koriste se veštačka đubriva, herbicidi i druga sredstva isključivo u saglasnosti sa standardima Evropske unije, odobrena od strane inostranog kupca. Dosta dugo radimo i svake godine postoje novi zahtevi i u toj razmeni informacija i saradnji koju godinama imamo, uspeli smo da dođemo do jednog nivoa da naša proizvodnja skoro stopostotno odgovara tim  zadatim standardima. Imamo i problema, zato što kod nas nije moguće nabaviti sve te preparate, herbicide i veštačka đubriva koji su u EU odobreni, a kod nas se malo kaska u toj regulativi pa ne postoju mogućnost za uvoz, tako da onda pokušavamo koristiti ono što je najpribližnije. U tom delu imamo malo otežavajućih momenata, ali kada zatreba, u suzbijanje korova uvek je tu okopavanje motikama, da korigujemo ako nismo uspeli da primenimo ono što nam je preporučeno - predočava suvlasnik i generalni direktor firme “Euro Herbs” doo Mirko Oluški.

Nedostatak radne snage za sezonske poslove

- U proizvodnji lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja ima puno više posla nego kod klasičnih ratarskih kultura, a s obzirom na prisutna kretanja poslednjih godina, evidentan je problem sa nedostatkom radne snage za sezonske poslove jer je dosta ljudi otišlo iz zemlje, a u voj proiyvodnji potrebno je dosta ručnog rada. Kako će biti nadalje teško je reći, ali broj ljudi koji se bavi proizvodnjom lekovitog bilja i onih koje treba angažovati kao ispomoć u sezonskim poljskim radovima, kao i onih koji se bave sakupljanjem samoniklog lekovitog bilja je sve manji. Mladi nisu zainteresovani, a stariji rade koliko mogu i koliko ih zdravlje služi. Nedostatak radne snage je ograničavajući faktor, jer treba angažovati veći broj ljudi da bi parcele bile čiste, da ono što ne možemo da uradimo sa herbicidima uradimo kopanjem i angažovanjem ljudi da čiste parcele od korova - naglašava Mirko Oluški. - Drugi ograničavajući faktor je navodnjavanje, jer proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja bez vode ne ide, ne može se računate na drugi otkos mente, melise ili nekog drugog useva ukoliko nema uslova za zalivanje. Sve što se radi u ovoj proizvodnji od ulaganja u proizvodnju, zalivanje i radnu snagu zahteva mnogo veća ulaganja nego kod klasičnog ratarenja, ali ako ne uložite ne možete očekivati veću dobit.

Od celokupne proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja samo jedan manji deo ostavlja se za domaće tržište, koje je prema rečima Mirka Oluškog realno gledano malo i količine koje se mogu plasirati na tržištu Srbije i zemalja u okruženju koje nisu članise EU su minimalne u odnosu na ukupnu proizvodnju koja se ostvaruje.

- Mislim da bi mogli našom godišnjom proizvodnjom u narednih pet godina snabdevati celo tržište Balkana. Zbog toga smo se i opredelili da gajimo lekovito bilje po određenim uslovima i standardima koje naš inostrani partner propisuje, upravo da bi ga mogli prodati. Više od 80 posto proizvodnje izvozimo, uglavnom za Nemačku, a u dogovoru sa našim nemačkim partnerom nešto malo ide i u druge zemlje. Sa suvlasnicima iz Nemačke se dogovaramo i oko tehnologije proizvodnje i oko plasmana tako da imamo zadovoljavajuću saradnju. Mislim da je to i jedini put, da na našim prostorima koristimo potencijale u proizvodnji lekovitog bilja koji su sada minimlno iskorišćeni. Nekada je sa prostora Vojvodine i ovog područja severnog Banata i Potisja izvoz lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja bio i do 20 puta veći nego sada - kaže Oluški. 

U stalnom radnom odnosu Oluški upošljavaju stotinak radnika, a na sezonskim poslo­vima na okopavanju useva i drugim poslovima u uzgoju i preradi angažuje se prema potrebi 80 do 100 ljudi.

Milorad Mitrović