КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Камилица замирисала по европским стандардима

Иако по струци економиста Лазар Олушки је читав радни век посветио производњи и преради лековитог, ароматичног и зачинског биља, најпре као творац фабрике за прераду лековитог биља “Мента” у Падеју којом је од оснивања руководио више од 12 година. Пре три деценије наставио је у сопственој породичној фирми “Мацвал”, заокруживши производњу и прераду лековитог биља од њиве до природних чајева препознатљивог бренда “Мацвал Теа”.

Вишедеценијско искуство у производњи и преради лековитог, ароматичног и зачинског биља породица Олушки претаче у пословне успехе не само на домаћем већ и на иностраном тржишту. Стопама оца Лазара који је и у пензији још неуморан на мирисним пољима лековитог биља, наставља његов син Мирко Олушки. Затекли смо их у јеку бербе камилице и спанаћа и окопавању менте у атару надомак Сенте. 

Бербу камилице на 130 хектара у газдинству породице Олушки из Чоке ове сезоне обавља нови комбајн који замењује сву механизацију која је prеthodnih година радила овај посао. Лазар вели

да се ове сезоне не могу пожалити да је било проблема у производњи камилице, јер је на време никла упркос сушној јесени, а и зимус и током пролећа није било одвише падавина, али довољно за нормалан развој биљке.

- Срећом није било превише ниских температуре и мраза, тако да није било измрзавања, као што се десило прошле сезоне, када је због недостатка влаге камилица касно никла и један јачи удар хладноће половином фебруара је обрао комплетну производњу на површини од 250 јутара, па нисмо убрали ни један цвет камилице. Ове сезоне у берби на овој парцели код Сенте принос једне нове сорте са већим садржајем бисаболола  је надпросечан, креће се преко пет тона обраног цвета по хектару. Принос наше сорте која је дуго у употреби, креће се од три до три и по тоне сировог цвета по хектару. Код сушења камилице температура не сме бити већа од 40 степени да се не би уништио бисаболол, који је веома значајан у фармацеутској и козметичкој индустрији - истиче Лазар Олушки.

Ово поднебље је повољно за узгој камилице, посебно север Баната, јер је слатинасто земљиште за то богом дано, али наш саговорник напомиње да се 80-тих година прошлог века показало да то и није нека предност, јер ако је пролеће сушно изостаје берба. Камилица у суши остане врло мала, па се ишло на плоднија земљишта, где нема потребе

за наводњавањем у просечним агрометеоролошким условима током пролећа, па је овог пролећа у атару Сенте веома бујна стабљика израсла преко метар. 

За разлику од издашног приноса на парцели у атару Сенте, камилица је овог пролећа нешто слабије родила на парцелама на северу Баната. Први пут берба се обавља једним самоходним комбајном, који је прибављен из Хрватске, па се њиме берба мирисних цветова камилице обавља ефикасније и уз знатне уштеде. 

- До ове сезоне смо жетву обављали са четири комбајна вучена са тракторима, а за ову бербу смо се мало осавременили. Комбајн који смо узели је самоходан, заменио је осам људи и четири трактора. За следећу годину имамо договор да се узме још један овакав комбајн и онда мислим да смо решили проблем, што се тиче бербе камилице. Нови комбајн ради ефикасније и квалитетније, а евидентна је и огромна уштеда у ангажовању радне снаге и трактора. Поред тога вучени комбајном се не може проћи кроз камилицу а да је не погази трактор. Овакав комбајн је право решење. Бавим се овим послом са камилицом 22 године и мислим да тренутно нешто боље за бербу камилице нема у свету - истиче шеф механизације Душан Кесић.

Он додаје, да овим комбајном за један дан може да се убере род камилице са око пет хектара, што када је добар принос као сада, немају толики капацитет сушаре да се одмах све осуши. Због тога се берба усклађује са капацитетом погона у Падеју, пошто након убирања на њиви ка­милица не може да стоји више од 12 сати.

Лековито биље које производе и прерађује газдинство Олушки 80 посто завршава у Немачкој за познатог купца. Олушки су са већинским двотрећинским уделом сувласници фирме “Еуро Хербс” доо, у којој удео од 35 посто има немачка компанија “Мартин Бауер”. Партнер и купци из Немачке траже квалитет ус­клађен са строгим условима Европске уније о заштити усева, а газдинство Олушки има највећу производњу камилице, менте, мелисе, морача и белог слеза не само у нашој земљи, него је и са највећом производњом у Европи. Поред камилице, мента се гаји на 150 хектара, мелиса на 50, а од лековитог биља значајне су површине под белим слезом и морачом.

- Производња за познатог купца је по специфичним и врло диктираним и контролисаним условима. Целокупна производња се прати од сетве до бербе и прераде, а користе се вештачка ђубрива, хербициди и друга средства искључиво у сагласности са стандардима Европске уније, одобрена од стране иностраног купца. Доста дуго радимо и сваке године постоје нови захтеви и у тој размени информација и сарадњи коју годинама имамо, успели смо да дођемо до једног нивоа да наша производња скоро стопостотно одговара тим  задатим стандардима. Имамо и проблема, зато што код нас није могуће набавити све те препарате, хербициде и вештачка ђубрива који су у ЕУ одобрени, а код нас се мало каска у тој регулативи па не постоју могућност за увоз, тако да онда покушавамо користити оно што је најприближније. У том делу имамо мало отежавајућих момената, али када затреба, у сузбијање корова увек је ту окопавање мотикама, да коригујемо ако нисмо успели да применимо оно што нам је препоручено - предочава сувласник и генерални директор фирме “Еуро Хербс” доо Мирко Олушки.

Недостатак радне снаге за сезонске послове

- У производњи лековитог, ароматичног и зачинског биља има пуно више посла него код класичних ратарских култура, а с обзиром на присутна кретања последњих година, евидентан је проблем са недостатком радне снаге за сезонске послове јер је доста људи отишло из земље, а у вој proiyvodnji потребно је доста ручног рада. Како ће бити надаље тешко је рећи, али број људи који се бави производњом лековитог биља и оних које треба ангажовати као испомоћ у сезонским пољским радовима, као и оних који се баве сакупљањем самониклог лековитог биља је све мањи. Млади нису заинтересовани, а старији раде колико могу и колико их здравље служи. Недостатак радне снаге је ограничавајући фактор, јер треба ангажовати већи број људи да би парцеле биле чисте, да оно што не можемо да урадимо са хербицидима урадимо копањем и ангажовањем људи да чисте парцеле од корова - наглашава Мирко Олушки. - Други ограничавајући фактор је наводњавање, јер производња лековитог, ароматичног и зачинског биља без воде не иде, не може се рачунате на други откос менте, мелисе или неког другог усева уколико нема услова за заливање. Све што се ради у овој производњи од улагања у производњу, заливање и радну снагу захтева много већа улагања него код класичног ратарења, али ако не уложите не можете очекивати већу добит.

Од целокупне производње лековитог, ароматичног и зачинског биља само један мањи део оставља се за домаће тржиште, које је према речима Мирка Олушког реално гледано мало и количине које се могу пласирати на тржишту Србије и земаља у окружењу које нису чланисе ЕУ су минималне у односу на укупну производњу која се остварује.

- Мислим да би могли нашом годишњом производњом у наредних пет година снабдевати цело тржиште Балкана. Због тога смо се и определили да гајимо лековито биље по одређеним условима и стандардима које наш инострани партнер прописује, управо да би га могли продати. Више од 80 посто производње извозимо, углавном за Немачку, а у договору са нашим немачким партнером нешто мало иде и у друге земље. Са сувласницима из Немачке се договарамо и око технологије производње и око пласмана тако да имамо задовољавајућу сарадњу. Мислим да је то и једини пут, да на нашим просторима користимо потенцијале у производњи лековитог биља који су сада минимлно искоришћени. Некада је са простора Војводине и овог подручја северног Баната и Потисја извоз лековитог, ароматичног и зачинског биља био и до 20 пута већи него сада - каже Олушки. 

У сталном радном односу Олушки упошљавају стотинак радника, а на сезонским посло­вима на окопавању усева и другим пословима у узгоју и преради ангажује се према потреби 80 до 100 људи.

Милорад Митровић