Kotrljanje ravnicom: Agročoka - farma dobre poljoprivredne prakse

- Mislim da rasa goveda limuzin može da pomiri pašnjačko i štalsko držanje pa imamo plan da u toku godine deset meseci budu na ispaši i samo zimi da ih dohranjujemo. Mislim da je to dobar plan u ovim našim uslovima, s obzirom da se naša farma naslanja na pašnjak. Pored korišćenja 90 hektara pašnjaka za ishranu goveda koristimo i hranu sa obradivih 20 hektara oranice - navodi Miloš Petrović.

Karakteristika goveda rase limuzin je da ima izuzetno dobar prirast, dobar randman mesa i dobru iskorišćenost hrane, a mladog ekonomistu Petrovića da uđe u uzgoj goveda ove rase povuklo je i to što imaju izuzetno laka telenja, što se i potvrdilo na farmi. Farma „Agročoka“ sada ima oko 90 grla, a prema rečima Petrovića plan je da dostigne 200 grla. On napominje da još nisu postigli željeni broj grla, a da će za godinu dana početi i sa prodajom priplodnih grla, pošto je farma ispunila uslove i postala reprodukcioni centar. 

Za relativno kratko vreme na farmi „Agročoke“ se postižu veoma dobri rezultati pa je krajem prošle godine dobila sertifikat kao „Farma dobre poljoprivredne prakse“ koju uz ocenu stručne komisije dodeljuje Udruženje za tovno govedarstvo „Agroprofit“ iz Novog Sada. Direktor Poljoprivredne stručne službe Senta Josip Češljar, u ulozi predsednika Stručne komisije koja je ocenjivala rad farme „Agročoke“ ukazuje da se u regionu Potisja uzgajaju sve najkvalitetnije tovne rase goveda, te da je ovde izabrana kvaliteta rasa limuzin i da su obezbeđeni svi uslovi za održiv razvoj i opstanak farme.

- Limuzinsko goveče je nastalo u surovim uslovima polovinom 18.veka i od radnog govečeta do danas je stvoreno visokoproduktivno grlo. Zadržalo je otpornost i može se gajiti na otvorenom prostoru tokom cele godine. Krava u priplodu je teška 650 do 850, a bikovi od 1.000 do 1.300 kilograma. Za razvoj teleta krava u laktaciji daje oko 2.000 litara mleka, što je sasvim dovoljno. Zadruga „Agročoka” je prihvatila sporazum sa Udruženjem „Agroprofit” o uključivanju ovog zapata i cele tehnologije uzgoja u program edukacije za odgajivače u sistemu „krava-tele”, što podrazumeva korišćenje pašnjaka prema biološkim potrebama farme - objašnjava Josip Češljar.

Farma je nadomak Čoke osnovana u oktobru 2019. godine, pri čemu je deo zapata uvezen iz Mađarske, a deo iz Francuske. Priplodne krave, junice, junad u tovu i dva priplodna bika smešteni su u potpuno novi, namenski izgrađen objekat površine 1.250 kvadratnih metara, a ekonomsko dvorište se prostire na tri hektara. Kako se broj grla bude povećavao, tako će se kako planira Petrović, širiti i objekti.  

Za razliku od mnogih mladih kojima poljoprivreda i stočartsvo nisu privlačni Miloš Petrović se nije dvoumio u pogledu obezbeđenja egzistencije. Praktično je iz grada došao u selo, iz Sente, gde mu roditelji drže štampariju, odlučivši da iz varoši dođe na ledinu i podigne novu farmu i osnuje zadrugu. 

- Meni je ovo uvek bilo bliže srcu, jer deda je imao porodični salaš u Tornjošu gde je uvek bilo i goveda, pa se tu i rodila ljubav i interesovanje, a pored toga, zahvaljujući pomoći države, vidim neku perspektivu u tovnom govedarstvu - optimista je Petrović. - Zadruga i farma su locirani kraj Čoke, na obodu pašnjaka i livade. Ima neiskorišćenih oko 150 hektara. Kada smo birali lokaciju za farmu, to je prvo što me je privuklo. Trudićemo se da goveda tokom godine što duže budu na pašnjaku, da bi što manje mi morali da ih hranimo. To će nam svakako sniziti troškove i goveda su izlaskom na pašnjak u boljoj kondiciji. Krave se lakše tele, jer dobijaju potrebne minerale i sve što je blagodet pašnjaka, naročito sa ovih slatinastih gde ima raznih retkih travki.

Prema njegovim rečima od poljoprivrede se može solidno živeti, samo je potrebno uložiti dosta truda, a dragocena je i podrška države, koja u konretnom slučaju iznosi 40.000 dinara po grlu.

- Dok je konkretnih podsticaja države, vidim da se vredi baviti govedarstvom, jer da nije toga, ne bi ulazio u ovu priču. Na tržištu trenutno ima potražnje za tovnim govedima i do sada nije bilo problema da se proda ono što utovimo, a i cena je zadovoljavajuća za kvalitetna grla. Kupci za tovnu junad dolaze najviše sa Kosova, ali odlaze i u domaće klanice iz okoline Čačka, Kruševca i druge. Kada se podvuče crta i izvede računica, primetno je da su cene stočne hrane i repromaterijala uvećane u značajnoj meri, međutim, otkupna cena i uz podsticaj države za grla u tovu daju pozitivan saldo. Da ne budemo nezahvalni, mislim da su podsticaji države sasvim u redu i realno sagledavajući, može da se opstane uz racionalno gazdovanje. Ne sme da bude uginuća grla, niti bacanja hrane, sve treba da se održava na optimalnom nivou i onda je i računica povoljna - zaključuje Miloš Petrović, koji uz još dva radnika opslužuje farmu.

Tekst i foto: Milorad Mitrović