Котрљање равницом: Агрочока - фарма добре пољопривредне праксе

- Мислим да раса говеда лимузин може да помири пашњачко и шталско држање па имамо план да у току године десет месеци буду на испаши и само зими да их дохрањујемо. Мислим да је то добар план у овим нашим условима, с обзиром да се наша фарма наслања на пашњак. Поред коришћења 90 хектара пашњака за исхрану говеда користимо и храну са обрадивих 20 хектара оранице - наводи Милош Петровић.

Карактеристика говеда расе лимузин је да има изузетно добар прираст, добар рандман меса и добру искоришћеност хране, а младог економисту Петровића да уђе у узгој говеда ове расе повукло је и то што имају изузетно лака телења, што се и потврдило на фарми. Фарма „Агрочока“ сада има око 90 грла, а према речима Петровића план је да достигне 200 грла. Он напомиње да још нису постигли жељени број грла, а да ће за годину дана почети и са продајом приплодних грла, пошто је фарма испунила услове и постала репродукциони центар. 

За релативно кратко време на фарми „Агрочоке“ се постижу веома добри резултати па је крајем прошле године добила сертификат као „Фарма добре пољопривредне праксе“ коју уз оцену стручне комисије додељује Удружење за товно говедарство „Агропрофит“ из Новог Сада. Директор Пољопривредне стручне службе Сента Јосип Чешљар, у улози председника Стручне комисије која је оцењивала рад фарме „Агрочоке“ указује да се у региону Потисја узгајају све најквалитетније товне расе говеда, те да је овде изабрана квалитета раса лимузин и да су обезбеђени сви услови за одржив развој и опстанак фарме.

- Лимузинско говече је настало у суровим условима половином 18.века и од радног говечета до данас је створено високопродуктивно грло. Задржало је отпорност и може се гајити на отвореном простору током целе године. Крава у приплоду је тешка 650 до 850, а бикови од 1.000 до 1.300 килограма. За развој телета крава у лактацији даје око 2.000 литара млека, што је сасвим довољно. Задруга „Агрочока” је прихватила споразум са Удружењем „Агропрофит” о укључивању овог запата и целе технологије узгоја у програм едукације за одгајиваче у систему „крава-теле”, што подразумева коришћење пашњака према биолошким потребама фарме - објашњава Јосип Чешљар.

Фарма је надомак Чоке основана у октобру 2019. године, при чему је део запата увезен из Мађарске, а део из Француске. Приплодне краве, јунице, јунад у тову и два приплодна бика смештени су у потпуно нови, наменски изграђен објекат површине 1.250 квадратних метара, а економско двориште се простире на три хектара. Како се број грла буде повећавао, тако ће се како планира Петровић, ширити и објекти.  

За разлику од многих младих којима пољопривреда и сточартсво нису привлачни Милош Петровић се није двоумио у погледу обезбеђења егзистенције. Практично је из града дошао у село, из Сенте, где му родитељи држе штампарију, одлучивши да из вароши дође на ледину и подигне нову фарму и оснује задругу. 

- Мени је ово увек било ближе срцу, јер деда је имао породични салаш у Торњошу где је увек било и говеда, па се ту и родила љубав и интересовање, а поред тога, захваљујући помоћи државе, видим неку перспективу у товном говедарству - оптимиста је Петровић. - Задруга и фарма су лоцирани крај Чоке, на ободу пашњака и ливаде. Има неискоришћених око 150 хектара. Када смо бирали локацију за фарму, то је прво што ме је привукло. Трудићемо се да говеда током године што дуже буду на пашњаку, да би што мање ми морали да их хранимо. То ће нам свакако снизити трошкове и говеда су изласком на пашњак у бољој кондицији. Краве се лакше теле, јер добијају потребне минерале и све што је благодет пашњака, нарочито са ових слатинастих где има разних ретких травки.

Према његовим речима од пољопривреде се може солидно живети, само је потребно уложити доста труда, а драгоцена је и подршка државе, која у конретном случају износи 40.000 динара по грлу.

- Док је конкретних подстицаја државе, видим да се вреди бавити говедарством, јер да није тога, не би улазио у ову причу. На тржишту тренутно има потражње за товним говедима и до сада није било проблема да се прода оно што утовимо, а и цена је задовољавајућа за квалитетна грла. Купци за товну јунад долазе највише са Косова, али одлазе и у домаће кланице из околине Чачка, Крушевца и друге. Када се подвуче црта и изведе рачуница, приметно је да су цене сточне хране и репроматеријала увећане у значајној мери, међутим, откупна цена и уз подстицај државе за грла у тову дају позитиван салдо. Да не будемо незахвални, мислим да су подстицаји државе сасвим у реду и реално сагледавајући, може да се опстане уз рационално газдовање. Не сме да буде угинућа грла, нити бацања хране, све треба да се одржава на оптималном нивоу и онда је и рачуница повољна - закључује Милош Петровић, који уз још два радника опслужује фарму.

Текст и фото: Милорад Митровић