DOBRA VEST ZA MLINARE - IZVOZ NAŠEG BRAŠNA KRENUO U MAĐARSKU I SLOVENIJU Za trećinu povećana prodaja na evropskom tržištu
Srbija je počela izvoz brašna u Evropsku uniju - Mađarsku i Sloveniju...
- Nova ekonomska godina počela je dobro za mlinarsku industriju pošto je brašna tokom jula i avgusta prodato 33.000 tona u izvoz; što je za 30 odsto iznad prosečnih ino rezultata ranijih godina - kazao je za „Dnevnik” direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija” Zdravko Šajatović. - Ono što je još značajno reći kada je ovogodišnji izvoz u pitanju, jeste da domaći izvoznici imaju dva nova tržišta - Mađarsku i Sloveniju, pa bi bilo dobro da se to inotrgovanje nastavi i u narednom periodu.
Šajatović kaže da brašna imamo koliko hoćemo, jer imamo pšenice dovoljno da pokrijemo domaće potrebe i još da prodamo drugima. - Zato nam trebaju novi potrošači. Mada je neobično što su Mađari od nas kupili brašno - 1.176 tona, pošto su veliki proizvođači pšenice, ali u svakom slučaju došli su na ovdašnje tržište i bilo bi idealno da ostanu i trgovanje sa Mađarskom se nastavi i u narednim periodu. Slovencima smo prodali 725 tona - naveo je sagovornik „Dnevnika”.
On je napomenuo da su naši tradicionalni kupci BiH, Crna Gora i Severna Makedonija, gde prodamo oko 90 odsto viška brašna.
- Njima najviše prodamo brašna jer troškovi transporta nisu skupi pošto smo blizu jedno drugih, ali zemljama izvan našeg okruženje trgovanje brašnom može da bude veliki izdatak zbog prevoza. .Zato je za nas najbolje da što više namirnice prodamo državama koje se nalaze u našoj neposrednoj blizini, pa su Mađarska i Slovenija idealni kao novi uvoznici domaćeg brašna - istakao je Šajatović.
Po njegovim rečima, izvoz brašna za domaću mlinarsku industriju nije samo važan da bi se oslobodili tržišnih viškova, već je bitan i zbog cene koštanja namirnice.
Prema podacima „Žita Srbije” u ovoj žetvi pšenice smo dobili oko 3,4 miliona tona žita, ali slabijeg kvaliteta. Od prošle žetve ostalo nam je neprodato 1,2 miliona tona hlebnog zrna. Za domaće potrebe treba nam oko 1,6 miliona tona, što znači da imamo oko tri miliona tona pšenice za druga tržišta. Zato mlinarima preostaje da osvajaju nova tržiša i našu pšenicu melju i prodaju gde god se traži.
- Kod nas je ona ograničena merama Vlade Srbije i vrlo čestim otkupom brašna od Republičkih robnih rezervi koje po nižim cenama kupuju za potrebe pekarske industrije, koji su naši veliki potrošači - predočio je Šajatović. - Trenutno je cena brašna u padu na inotržištu i tona košta 270 evra, tokom jula i avgusta brašno je bilo skuplje, tona je koštala 290 evra. Na domaćem tržištu cena brašna je od pre nekoliko dana u akciji „Bolja cena - cena za narod” ograničena Uredbom Vlade Srbije zbog znatno jeftinije pšenice u odnosu na prošlu godinu .Po toj uredbi brašno tip 400 u radnjama ne sme da bude skuplje od 54,99 dinara, a prerađivačka cena ne može da bude veća od 45 dinara. Brašno tip 500 u maloprodaji mora da košta 49,99 dinara, a maksimalna prerađivačka cena ne može da bude viša od 40,90 dinara.
Mada je ekonomska godina dobro počela, Šajatović kaže da je rano govoriti da li ćemo uspeti da dostignemo rekordni izvozni rezultat od pre tri godine, kada smo na inotržište prodali 252.000 tona brašna.
- Prošle ekonomske godine prodali smo 140.000 tona brašna - naveo je Šajatović.
Z. Delić