(FOTO) U TOKU JE VAĐENJE ŠEĆERNE REPE U VOJVODINI Na ovu industrijsku biljku UDARILA TRULEŽ KORENA, ALI NE ZBOG SUŠE Ratari zadovoljni samo digestijom, ne i prinosima, a EVO i zašto
Prve kampanje vađanja šećerne repe pokazali su da će prinosi i sadržaj šećera biti raznoliki i da će biti dosta trule repe.
Dr Živko Ćurčić sa novosadskog Insituta za ratarstvo i povrtartvo izjavio je za Dnevnik da su insekti cikade zarazili repu početkom juna, ali ih u šećeranama nisu pravovremeno indentifikovali na njivama i da je ta ne pažnja nanela štete industrijskoj biljci, zbog čega se pojavio truo koren drugu godinu zaredom.
- Repa nije u pravo vreme tretirana zaštitnim sredstima pa je suša doprinela da se bolesti truleži repe i truo koren rašire. Čim su insekti uočeni, šećerane su trebale da daju preporuku ratrima da je zaštite - naglasio je dr Ćurčić.
- Kod nas ne postoji adekvatno praćenje cikada, premda bi trebalo jer je industrijska biljka najzahtevnija u odnosu na druge.
I lane je, kazao je dr Ćurčić, bilo dosta trulog korena i šećeranama su davane preporuke, ali nas nisu poslušali.
Po rečima drĆurčića, naučni saradnici insituta rade na otkrivanju epidemiologije vektora citoplazme - insekta cikade, imaju neka saznanja, ali tek kada se završe istraživanja i objave naučni radovi moći će se o tome pričati detaljnije.
Na nekim poljima, ističe dr Ćurčić, biće industrijske biljke i preko 50 tona po hektaru, ali i svega od 30 do 35 tona po hektaru. - Sadržaj šećera kreće se od 12 do 20 procenata. Na njivama gde je koren slađi više od 16 procenata šećerane će obračunavati bonus, a gde je niži od 16 procenta dobiće nižu cenu, pošto je šećeranama standart 16 procenata sadžaja šećera.
U ataru Crepaje kod Kovačice u Banatu pod repom je od 400 do 500 hektara, koja će biti prerađena u šećerani u Kovačici.
- Imamo malo repe, svega od 40 do 45 tona plative repe, što je daleko ispod prosečnih prinosa. Zadovoljni smo samo digestijom, koja je 17 procenata, za koju nam sledi bonus, ali ne i prinosima i trulim korenom - kazao je poljoprvrednik iz Crepaje Miljan Atanasković. - Imajući u vidu niže prinose, i s druge strane trud i novac koji je uložen za setvu i zaštitna sredstva, dogodine ću znatno smanjiti površine. Mišljenja sam da su samo velika suša i visoke dnevne temperature doprinele da kao i kod drugih poljoprivrednih kultura i kod repe prinosi podbace.
U poljima oko Temerina, čiji ratari predaju repu šećeranama u Crvenki i Vrbasu, vađenje repe će krenuti naredne sedmice. - Trule repe ima, ali u kojim procentima tek će se videti - kazao je agronom i ratar Živko Vasin i ukazao da trulog korena bude u svakoj kampanji i da šećerane priznaju trulež do pet procenata u odnosu na masu.
Ove sezone, naveo je Vasin, sigurno je da će prinosi biti niži, ali je izvesno da će digestija - sadržaj šećera biti viši od standarnih 16 procenata i kretati se od 16,5 do17 procenata.
I šećerane, kazao je Vasin, očekuju da će šećerne repe biti manje u odnosu na višegodišnje prosečne prinose.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, repe smo ovog proleća posejali malo iznad 46.8000 hektara.
Tona repe šećerane će ove sezone plaćati 47 evra, što je ugovorena cena sa ratarima još pre početka setve. Osim poznate cene za novi rod, šećerane su obezbedile poljoprivrednicima repromaterijal i daju bonuse.
Ratarima još nije isplaćeno 35.000 dinara po hektaru za prinose iznad 50 tona po hektaru za prošlogodišlji rod, koje je Vlada Uredbom donela radi finansijske podorške poljoprivrednicima, da se ne bi površine pod repom smanjivale.
Z. Delić
Foto: Dnevnik
