DOK JE MOTIKA RADILA, MEDA JE BILO VIŠE Iskustvo pčelarske porodice Nikolić iz Karavukova

Kako kažu, sve zavisi od godine do godine, iliti od vremenskih uslova, prinosa, trovanja...

Pčelarstvom su počeli da se bave nakon NATO bombardovanja iz ljubavi prema prirodi sa svega dve košnice, dok danas, prilikom naše posete, kažu da imaju 50, s tim da će uskoro najverovatnije imati još 30! A za ovih 20 i kusur godina promenilo se mnogo šta vezano za ovaj hobi naših domaćina...

– Ima neverovatnih razlika u prinosu meda – pričaju nam Ivanka i Zoran Nikolić, inače 

roditelji vlasnika Gazdinstva „Markoni” Marka Nikolića. – Kad smo počinjali, ništa se nije toliko tretiralo herbicidima i pesticidima, to je bilo poslednje vreme kad je motika radila. To je pčeli bilo fenomenalno, raj! Sad je smanjen prinos zbog svih tih prskanja, ali pčela je sposobna da se adaptira na sve uslove i neće da ide tamo gde je zagađeno.

Nije za vreo čaj

Kako naš domaćin kaže, ljudi danas imaju sve veću svest o važnosti kozumacije meda, a svi koji žele da kod njih kupe teglicu, dobijaju, baš kao i mi, kratku lekciju o ovom prirodnom leku i slatkišu.

– Mi njima pričamo kako se med koristi, recimo da ne treba da se stavlja u vreo čaj, već tek kad dostigne oko 40 stepeni, da ne bi isparili vitamini i minerali iz meda. Takođe, sama dekristalizacija, koju svaki med ima, služi da se tako godinama čuva – priča Nikolić.

Sezona počinje s maslačkom i cvetanjem voća – kruške, šljive i jabuke – a potom se prelazi na uljanu repicu (koje u karavukovačkom ataru skoro i da nema), zatim na bagrem, a onda i na lipu (koje je, takođe, sve manje). Ali, kako veli Nikolić, pčelice „uvek nešto trefe”, ako ništa drugo, makar im je dvorište vikendice puno divlje koprive.

– Videćete ovde, pčele koje imaju žute nogice unose polen unutar košnice – objašnjava nam sagovornik u okviru nesvakidašnjeg časa u prirodi. – Nijedna pčela nije otišla da se šeta i da se vrati za džabe. Neke donose nektar, neke polenov prah, a neke vodu. Inače, najmedonosnija biljka je žalosna vrba, koja je ocenjena sa desetkom za nektar i za polenov prah! Recimo, bagrem ljudi najviše kupuju, ali on ima desetku za nektar, a nulu za polenov prah, zbog čega nema premise koje uslovljavaju kristalizaciju. Ali, polenov prah je čudo, zdraviji je. A ovo žuto na prstima što mi vidite, to je propolis. On je prirodni antibiotik i pčele njime rešavaju sve sumnjive stvari u košnici. Ako ima neki ekser koji je zarđao, one ga oblože propolisom da ne bi došlo do infekcije.

Kada je godina plodonosna, to znači da se iz košnice izvrca i više od 30 kilograma meda, a sve što pretekne od prodaje na lokalu, ide za naveliko. 

L. Radlovački