Bliži se žetva: Kilogram novog žita se vrti oko 18 dinara
NOVI SAD: Na pragu smo još jedne žetve pšenice i, kao i svake godine, ratare i mlinare interesuje kolika će biti cena ovogodišnjeg roda. Jesenas je, po podacima „Žita Srbije”, pšenice posejano na 675.000 hektara, što je svojevrstan rekord u odnosu na protekle dve decenije, pa će, uz taj podatak, na cenu sigurno uticati i visina prinosa po hektaru, kao i koliko će pšenice biti u ponudi i koliko će zrno biti traženo na tržištima.
Po rečima direktora „Žita Srbije” Vukosava Sakovića, realno je očekivati da kilogram novog žita bude 16,5 dinara, bez PDV-a, ali će se, veli, cena formirati kada žetva bude u punom jeku, s tim što će na domaću cenu uticati, kao i uvek, i trgovanje na svetskim berzama. Inače, za proizvođače koji nisu u sistemu PDV-a, taj porez iznosi osam odsto, a onima koji jesu u sistemu je deset odsto.
Očekuje nas dobra godina, približno kao i 2016, koja je u pogledu prinosa bila rekordna. Takve prognoze se temelje na činjenicama da je 80 odsto pšenice posejano u optimalnom roku, a blaga zima, bez bolesti, i lokalni pljuskovi doneće, očekuje se, veće prinose u Vojvodini, oko šest tona po hektaru, u odnosu na ostatak Srbije, gde se predviđa oko 5,1 tona, ističe Saković, navodeći da će prvi otkosi pasti, po svoj prilici, za dve sedmice, ukoliko pljuskovi ne uspore zrenje.
Ratari pak smatraju da će kilogram nove pšenice koštati između 17 i 19 dinara, bez PDV-a, mada bi im godilo, ističu, da dobiju koji dinar više, zbog skupljeg goriva, koje je značajan trošak u žetvi i setvi.
Bili bismo zadovoljni kada bi kilogram pšenice koštao 20 dinara, bez PDV-a, ali smatramo da po toj ceni nećemo uspeti da prodamo ovogodišnji rod, već, kao i lane, u toku žetve očekujemo da otkupljivači ponude od 17 do 19 dinara, kaže predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš, i dodaje da će ovogodišnja žetva biće šarena po prinosima zbog lokalnih pljuskova, pa su procene da će se kretati od tri do šest tona po hektaru.
Upravo zbog lokalnih pljuskova, veli, žetva pšenice neće krenuti istovremeno, već će sunce i kiša diktirati sazrevanje zrna.
Po rečima Zorana Sefkerinca iz Udruženja „Banatski paori”, očekuje se da zrno bude prosečnog kvaliteta i da se prinos, bar u Banatu, kreće od tri i po do četiri tone po hektaru.
Proletos je pšenica posle zimskog perioda izgledala vrhunski, ali je tokom aprila posustala, nije bilo kiše mesec dana, a onda su usledili pljuskovi i visoke dnevne temperature, što će dovesti do toga da prinosi budu manji a zrno srednjeg kvaliteta, navodi Sefkerinac.
Uzimajuću to u obzir, on kaže da će pšenica biti tražena, što će ovogodišnjem rodu podići cenu.
S ovdašnjih oranica očekuje se da će biti ovršeno oko 3,3 miliona tona pšenice, a od te količine 1,7 milion tona biće izvezeno, kaže direktor „Žita Srbije” Saković.
Prema njegovim rečima, od zemalja u okruženju, Rumunija će imati između šest i osam miliona tona, Mađarska između četiri i pet miliona, a Bugari oko četiri miliona tona hlebnog zrna.
Sada je lanjsko žito srednjeg kvaliteta 18 dinara, bez PDV-a, pa „Banatski paori” smatraju da će nova pšenica preći 20 dinara i kretati se s PDV-om oko 22 i 23 dinara, što za ratare neće biti loše, naglašava Sefkerinac.
Po rečima predsednika kompanije „Žitopromet – Mlin ” Predraga Đurovića, na severu Bačke očekuju se dobri prinosi i kvalitetno zrno.
Spremni smo da otkupimo 70.000 tona novog roda, navodi Đurović i dodaje da je remont postojenja pri kraju, kao i da na lageru imaju zalihe pšenica samo koliko je potrebno do novog roda.
O ceni, navodi, mlinari ne prave kalkulacije dok ne krene žetva jer ona zavisi i od broja otkupljivača i od toga koliko će pšenice biti u regionu.
Z. Delić
