Biće žita i za izvoz, a možda i cena poraste

U centralnim delovima Srbije  žito će se raditi još  jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano.

Vukosav Saković iz „Žita Srbije“ kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

– Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. - U pogledu cene nema značajnijih pomaka - cena na tržištu još se nije formirala  pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin, ocenjujući ovogodišnju žetvu, kaže da je nova pšenica  znatno  boljeg kvaliteta  u odnosu na lanjsku i da ćemo zato višak od oko 1,3 miliona tona lakše prodati .

– Prošle godine bilo je dosta žita na granici između one koja se koristi za ljudsku ishranu i one stočne – naveo je Galetin. – I u pogledu cene stvari bolje stoje. Za kratko vreme ona je sa 17 dinara skočila na 19 dinara, dok je, recimo, lane pšenica počela da biva skuplja tek od oktobra. Utisak je da će ove godine žito imati dobru cenu pa kome se ne žuri da proda - neka čeka .

Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi.  – Trećine žita  je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja „Banatski  paori“.

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

- Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.    

Z. Delić