Bez stajskog đubriva, srpske njive mogu postati neplodne

Naime, Branislav Gulan, član Odbora SANU za selo tvrdi za “Dnevnik” da Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od tajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju, a time nam može uzeti najjači adut iz ruke kada je reč o izvozu.

Ako budemo navodnjavali njive, a ne bude stajskog đubriva od Vojvodine ćemo za pola veka napraviti pustinju, ističe Gulan. Kako dodaje, zbog alarmatnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini u kojoj se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi uskoro mogle postatiti neplodne.

Stručnjaci u Srbiji iznose zabrinjavajuće podatke da je nivo humusa u zemljištu već sada ispod tri odsto, što je na granici optimalnog.

Organske materije pre početka intenzivne poljopivrede u vojvođanskim njivama u dugoj polovini 20. veka bile su više od pet odsto, a samo u poslednjih dvadeset godina sa 3,5 spali smo na tri odsto. Zbog tih činjenica, ukazuje naš sagovornik, krajnji je momenat da, pre svega država, shvati razmeru problema i da reaguje.

Ukoliko se pod hitno ne reaguje i poveća proizvodnja stajskog đubriva Vojvodinu nećemo moći da zovemo ni žitnicom Srbije, a kamoli Evrope. Već sad se oseti negativni efekat, pa i pored korišćenja pune agrotehnike, na njivama nam opada prinos, objašnjava Gulan.

Prema njegovim rečima, razlog za nedovoljne količine stajskog đubriva kako za domaće njive, tako i za izvoz je rapidno opadanje stočnog fonda.

To je dovelo do toga da na velikoj većini naših njiva, a u Srbiji ima 4,1 milion hektara obradivih polja, ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnjojiva.

Dobro je, dodaje Gulan, što se grade novi sistemi za navodnjavanje u Srbiji, jer sada voda stiže samo na tri odsto polja, dok se u svetu navonjava čak 17 odsto površina.

Oko 75 odsto povšine Vjvodine pokriveno je s dva tipa zemljišta: černozemom i ritskom cnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije više od pet odsto, a danas u Vojvodini zemljište sa ovolikim sadržajem humusa ima svega na jedan odsto površina.

Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, takođe tvrdi da Vojvodini, ali i drugim delovima Srbije, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju.         

Međutim, ako izgradimo i budemo koristili sisteme za navodnjavanje bez stajskog đubriva, već za pola veka će se od Vojvodine stvoriti pustinja. Kako smatraju stručnjaci, već zaoravanjem, a ne paljenjem žetvenih ostataka, pomogli bi puno njivama da se oporavljaju. Obnavljanje stočnog fonda je dugotrajan proces, pa je potrebno subvencionisati proizvođača koji sada ima stoku da na pravilan način neguje stajnjak pre njegove primene na parceli. To državu ne bi mnogo koštalo, a u mnogome bi popravilo kvalitet zemljišta i spečilo da ono postane trajno osiromašeno i samim tim loše za proizvodnju, smatra Gulan.

Naš sagovornik objašnjava da danas u Srbiji postoji 893.000 goveda, od čega oko 300.000 krava mlekulja. Gdišnje proizvedemo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, od čega 75.000 junećeg.

Razlog što nemamo stajskog đubriva je svakako i u činjenici da stočni fond u govedarstvu godišnje opada za dva do tri odsto. Od 1996. imamo dozvolu za izvoz 8.875 tona bebi bifa godišnje, a nikada se nismo ni približili toj cifri. Imamo svega 12.000 tovnih junadi u zemlji, a sada bi nam samo u Vojvodini trebalo 100.000, kako bi imali dovoljno stajnjaka i đubrili naše njive na dobar i način koji će ih učiniti još plodnijim i bogatijim odnosno vratiti im kvalitet koji treba da imaju. Dakle, prvo treba napuniti prazne staje sa junadima. Kada to uradimo, onda će biti stajnjaka i za domaće njive i za izvoz, pa samim tim dobro i paorima i državi. Dakako, obnova govedarstva je dug poces , ali što pre sa njim započnemo, pre ćemo imati rezultate, ukazuje Gulan.

Povećanje broja goveda, smatra Gulan, rešilo bi dva bitna problema za našu državu: em bi se povećala proizvodnja stajnjaka i on našao na srpskim njiva, em bi imali dovoljno junećeg mesa za izvoz. Uz to bi i izvozili stajnjak pa i na tome zarađivali.

Nama ne trebaju svinje, već goveda. Goveda možemo da izvozimo, svinje ne. Treba li podsećati da EU godišnje uveze oko 700.000 tona junetine iz Brazila i Argentine, a da imamo pre bi kupili našu, jer smo im bliži, tvrdi Gulan.

Kupili bi, nastavlja naš sagovornik, i sav stajnjak koji spremimo za izvoz.

Pored toga, imali bi dovoljno junetine za Kinu i Tursku, što smo i obećali da ćemo učiniti. Kako da ispunim obećanje s postojećim brojem goveda. O tome treba da razmišljaju oni koji se uzdaju u srpsku poljopivredu i veruju da ona može doneti privredni rast. Može svakako, ali samo ako se u nju ulaže i ako se ne dozvoli da se zemljište uništava i gubi na kvalitetu i da su štale prazne.

Ljubinka Malešević