Pljušte žalbe radnika zbog zlostavljanja na poslu
– Prošle godine Agencija za mirno rešavanje radnih sporova primila je 173 zahteva za rešavanje individualnih radnih sporova – izjavio je za „Dnevnik” direktor te agencije Mile Radivojević,
objašnjavajući da se najveći broj zahteva odnosio na zlostavljanje na radu. – Od ukupnog broja pristiglih zahteva najveći broj sporova je povodom zlostavljanja na radu – 64, povodom isplate materijalnih potraživanja iz rada, kao što su jubilarne nagrade, prevoz, ishrana i regres – 86, a povodom otkaza 18. Pošto je uslov za vođenje postupka pred Agencijom dobrovoljan pristup strana, od 173 predloga rešen je 81 spor, od čega 27 povodom mobinga, 52 povodom jubilarnih nagrada, prevoza, regresa ili ishrane i samo dva povodom otkaza. Nedobijanje saglasnosti za sporove povodom otkaza može se objasniti strahom poslodavaca od utvrđivanja nezakonitosti otkaza u roku od mesec dana i uverenjem da će otpušteni zbog visoke cene sudskih troškova tokom dugih postupaka odustati od tužbe.
Pred sudovima u Srbiji vodi se tri miliona sporova, od čega je čak 46.000 radnih. Uz to, valja napomenuti da se mnogi radnici koji mesecima ne primaju platu, prevoz, regres, topli obrok… ne obraćaju sudu jer za to nemaju para. Za njih je Agencija za mirno rešavanje radnih sporova mnogo brže ali i besplatno rešenje, ali nesporna je činjenica da veliki deo radnika čak ni ne zna za nju niti kako može da se na jednostavniji način zaštiti.
Naš sagovornik ukazuje na to da radnici u Srbiji nisu svesni mogućnosti Agencije za mirno rešavanje sporova, kao ni njegog značaja u brzom rešavanju nastalih nesuglasica s poslodavcem.
– Zaposleni i poslodavci mogu u potpuno besplatnom postupku, vođenom od stručnog arbitra, odabranog na javnom konkursu od SES-a, za samo mesec dobiti pravosnažno i izvršno rešenje. Treba napomenuti i to da je izmenama Zakona o radu Agencija izgubila neka prava iz radnih sporova koja je pre imala, a pre svega otkaz, isplatu i ugovaranje minimalne zarade. Po izmenjenom Zakonu o radu, platni listić je postao izvršna isprava pa za nas tu nema posla, ali smo i dalje nadležni za sve sporove oko naknade za ishranu, prevoz, regres, jubilarne nagrade, diskriminacije na radu i mobing – rekao je Radivojević.
Ceo postupak pred Agencijom ne samo da je brz već je i besplatan. Procedura podnošenja zahteva je jednostavna jer radnik to može učiniti lično ili pismenim putem, a može i imejlom, poštom ili faksom. Posle tri dana Agencija za mirno rešavanje radnih sporova postupa i obraća se drugoj strani spora s predlogom i nakon izjašnjavanja, on se vraća Agenciji. Nakon toga, obostrano se bira miritelj i arbitar i, ukoliko ne postoji saglasnost radnika i poslodavca, direktor Agencije određuje miritelje. Kada se u individualnom sporu, u roku od samo mesec, donese rešenje, ono je pravosnažno i izvršno, dok se kolektivni postupak završava preporukom ili sporazumom koji je obavezujući za obe strane.
LJ. Malešević
Mobing treba istražiti
Iz broja zahteva primljenih prošle godine, gotovo polovina od ukupnog broja, jasno je da se radnici sve češće Agenciji za mirno rešavanje sporova obraćaju zbog mobinga. Razloga za to, po Radivojevićevoj oceni, ima, ali bi Srbija morala da napravi opširniju analizu koja bi tačno pokazala zašto je on sve prisutniji.
– Mobing je stalni pratilac tranzicije i privatizacije i zato je dobro što imamo poseban zakon koji podiže svest – prvo zaposlenih o davno zaboravljenom pravu na dostojanstven rad, a potom i poslodavaca – o tome da je on kažnjiv i štetan jer bitno smanjuje produktivnost mobiranog radnika. Uzroci mobinga mogu biti emocionalni i strateški, ali za odgovor je potrebna šira analiza – zaključuje Radivojević.