Plate i penzije u proseku mogu porasti 10 odsto
Prvi put Socijalno-ekonomski savet Srbije ima usaglašenu minimalnu zaradu za narednu godinu i s njom izlazi pred Vladu Srbije, koja bi trebalo da je usvoji do sutra, 15. septembra. Predloženo je da minimalac od prvog dana naredne godine bude deset odsto veći nego ovogodišnji, odnosno da iznosi 143 dinara po radnom satu.
Teško da bi se poslodavci, koji su nudili povećanje od tri odsto – bezuslovno, i osam – pod uslovom da se poveća neoporezovani deo zarada, i sindikati koji su tražili 15 odsto, dogovorili da srpski ministar finansija Dušan Vujović na sednici nije „presekao” licitaciju tvrdnjom da u buyetu Srbije ima para za povećanje minimalca za deset odsto. Toliko je na kraju i prihvaćeno jer se nijednog trenutka ne sme smetnuti s uma da je država, zapravo, najveći poslodavac u Srbiji i da ona na ime isplate većeg minimalca od 1. januara 2018. godine mora izdvajati dest odsto više novca iz republičke kase.
Šta kaže MMF?
Koja je računica bolja i moguća za Srbiju – znaće se mnogo više u oktobru, kada s MMF-om bude rezmatrana osma revizija sporazuma, u okviru koje su i razgovori o buyetu za 2018. godinu. Delegacija MMF-a je već istakla da ima prostora za povećanje plata i penzija u Srbiji, ali nije želela da prognozira koliko procenata. Ostalo je da računicu o svemu napravi i prezentuje ministar finansija, koji najbolje zna koliki rashod državna kasa može da izdrži, a da pri tom ne bude ugrožena finansijska konsolidacija.
Kada ministar finansija Dušan Vujović tvrdi da u buyetu ima para za povećanje minimalca od deset odsto, sasvim je izvesno da on privodi kraju i računicu o tome koliko bi na kraju godine mogle biti povećane plate u javnom sektoru i penzije. Tačno je da on trenutno ima tehničku delegaciju MMF-a, a narednog meseca i redovnu, i da i s njima treba da pretrese sve opcije koje su u pogledu povećanja plata i penzija u igri, ali ni pred njih on ne izlazi nespreman i bez konkretnog predloga.
Može se pretpostaviti da će uslediti povećanje plata i penzija od deset odsto, ali to nikako ne znači da će svi delovi javnog sektora i penzioneri dobiti toliko. Taj procenat se odnosi na ukupnu masu koju treba izdvojiti iz buyeta, a ona će biti raspoređena prema potrebi, odnosno proceni koliko je kojim zaposlenima u javnom sektoru najpotrebnije. Tako bi se moglo desiti – a takvih najava je prethodnih dana bilo – da najveći procenat dobiju Vojska i policija, nešto malo manje zdravstvo i prosveta, dok bi najmanje dobili zaposleni u socijalnoj zaštiti i prvosuđu. Računica oko penzionera još uvek je velika nepoznanica. Jer, ukoliko 1,7 milion penzionera u novembru, kao što je najavljeno, dobije jednokratnu pomoć između 5.000 i 6.000 dinara, onda bi im penzije najviše mogle biti povećane pet odsto, što je više od procenjenog privrednog rasta od tri odsto i znatno više od onoga što je Zakon o privremenoj isplati penzija predvideo. Dakako, penzioneri, kako je to navedeno u saopštenju PUPS-a, očekuju da oni budu ti koji će dobiti najveće povećanje jer smatraju da su i dali najveći doprinos finansijskoj konsolidaciji srpskog buyeta time što su im penzije umanjene za 22, odnosno 25 odsto.
Računica je jednostavna: ukoliko bi plate i penzije bile povećane deset odsto, rashodna strana buyeta dogodine bila bi 80 milijardi dinara veća. S druge strane, ako se plate u javnom sektoru i penzije u 2018. uvećaju pet odsto, za državnu kasu to bi bio godišnji trošak od oko 40 milijardi dinara.
LJ. Malešević
