PKB: Požnjeveno 23.000 tona pšenice
Oko 23.000 tona pšenice požnjeveno je ove godine sa 3.320 hektara
površina na poljima Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB).
Žetva strnih žita je završena, prolećne kulture obećavaju dobar rod, tekuće aktivnosti se odvijaju bez zastoja i u toku je priprema za najvažniji posao- kampanju spremanja silaže.
Glavni inženjer za tehnologiju biljne proizvodnje u PKB -u Miloje Kurčubić rekao je za list koji izdaje PKB "Poljoindustrija" da je prošla godina bila rekordna prema ostvarenim prinosima po hektaru.
"Ove godine smo pod pšenicom imali 3320 hektara , nešto veće površine nego prošle godine. Ukupan rod je težak 23.000 tona pšenice od čega je 2500 tona semenske. Prinos po hektaru je 6.950. Prinos pšenice na ritskim imanjima je u poređenju sa prošlom godinom na istom nivou 7,3 tone", rekao je Kurčubić.
Prosečan prinos manji je zbog parcela u Surčinu sa kojih su prinosi bili i dve tone po hektaru. Najviše su stradala polja ječma i pšenice u Progaru.
Žetva strnih žita na poljima PKB počela je žetvom ječma 10. juna nakon čega je počela žetva uljane repice 22. juna i pšenice 24. juna.
Poslednji otkosi pali su 22. jula i u ovom periodu kiša je dva puta na kratko prekidala žetvu.
Te kiše su dobrodošle ostalim usevima, kažu u PKB.
Posao bi završili i ranije ali smo u vreme kišnih dana sa žetvom počinjali kasnije, kada bi vlaga padala ispod 13 procenata, kaže Kurčubić.
Sa 1281 hektara ječam je dao prinos od 5,3 tone. Uljana repica koja je bila zasejana na 836 hektara rodila je tri tone po hektaru.
"Rod bi bio veći da grad nije parcelu od 63 hektara na Jabučkom uništio pred samu žetvu. Drugu godinu za redom smo imali raž koji je dao dobar rod. Njega koristimo kao stočnu hranu za spremanje koncentrata, a kvalitet zrna svih žitarica je dobar", naveo je on.
Prinosi slame su rekordni i biće je dovoljno za potrebe našeg stočarstva, a i za prodaju, navodi se u listu.
Prinos ječmene slame je 2,6 tona po hektaru a pšenične oko četiri tone po hektaru.
"Generalno gledano svi usevi su u dobrom stanju i obećavaju bogat rod. Pod merkantilnim kukuruzom ukupno imamo 5 200 hektara za zrno i silažu. Semenskog imamo na 973 hektara, on je uglavnom pod sistemom za navodnjavanje. Semenski kukuruz je u fazi oplodnje za koji dan ćemo znati kako je prošla oplodnja", rekao je Kurčubić.
(Tanjug)