Petrović: Deficit prepolovljen, ali još nije ostvaren cilj

ali je ujedno upozorio da je to i dalje visok fiskalni deficit koji ne obezbeđuje ozdravljenje javnih finansija.

- Od ukupnog trogodišnjeg plana u 2015. učinjen je polovičan napredak.Najveći i značajan uspeh je postignut u delu smanjivanja budžetskog deficita sa 6,6 na i dalje veliki udeo od 3,7  odsto u BDP-u, naveo je Petrović dodajući da to nije dovoljno za zaustavljanje rasta javnog duga, i promenu njegove putanje, odnosno nije dovoljno da javni dug počne da pada.

Predsednik Fiskalnog saveta navodi da se u Fiskalnoj strategiji planirano obaranje deficita na 1,8 odsto u 2018. što je, istakao je, dobar cilj, ali sa druge strane, već postoji opasnost da se ostvari smanjenje deficita od svega 0,5 odsto, te da on ostane na oko 3,5 odsto BDP-a.

Petrović je, na redovnoj konferenciji Fiskalnog saveta posvećenoj ocenama fiskalne strategije za 2016. podsetio da trogodišnji plan ima tri glavna elementa - smanjenje deficita na ispod tri odsto BDP-a, reforma javnih preduzeća i  privatizacija.

I dok je prva stavka uspešna, Petrović je kritikovao druge dve - reformu JP i privatizaciju, uz ocenu da u tom segmentu nema kredibilnih mera koje bi obezbedile da se deficit dalje smanji na ispod tri odsto BDP-a, koliko je zapravo potrebno da se zaustavi rast i izbegne kriza javnog duga.

- Kada je reč o reformi javnih preduzeća, nešto je urađeno sa Železnicom, donet je dobar plan, ali se već javljaju problemi u realizaciji plana za reformu EPS-a i Srbijagasa gde nema suštinskih pomaka, rekao je Petrović.

Treći blok, privatizacija, neophodan je, prema njegovim rečima, kako bi se osigurao rast, a rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju. To ne ide po planu, jer je rešena tek trećina problema ako se gleda po broju zaposlenih.

Petrović je istakao da je veličina problema ove i naredne dve godine jeste odražena u broju zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju, a njih ima oko 55.000 zaposlenih.

- To je bolno ako najveći deo tih firmi ode u stečaj, ali s druge strane odlaganje stvara ogromne budžetske troškove koje morate da pokrivate sa druge strane. U ovoj godini bi moralo da se reši pitanje za oko 35.000 ljudi, a za RTB Bor i Resavicu  rešenje neće biti nađeno u ovoj godini, a to su opet  dodatni budžetski troškovi i to će dobro da košta, istakao je Petrović dodajući da taj novac odnekud onda treba uzeti i naplatiti.

Govoreći o merama koje su neophodne da se postigne ozdravljenje javnih finansija, Petrović je naveo i rešavanje problema poslovanja u EPS-u i Srbijagasu.

- Tu je jasno koji su problemi i kako ih treba rešavati. Ostaje još da se s tim suočavamo i da počnemo da rešavamo, što nije lako, ali je potrebno, rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, plan za reformu Srbijagasa ne postoji, a potreban je, a kako navodi, nema razloga za odlaganje rešavanja Železare, Galenike, Azotare, Simpa…

- Ako su javna preduzeća presudna za ozdravljenje javnih finansija i značajna i za privredni rast zemlje, trebalo bi to rešavati, umesto da vuku budžet i privredu naniže, rekao je on.

Petrović je dodao i da vlada može da postigne dobre rezultate reformom Poreske uprave, jer će organizacijom i unapređenjem rada te institucije smanjiti sivu ekonomiju, koja je, primetio je, u Srbiji iznad proseka u poređenju sa pojedinim zemljama.

- I  na taj način se može obezbediti neophodno smanjenje deficita, ističe on dodajući da bi na srednji rok to moglo da poveća prihode budžeta za jedan odsto, što je važna stvar i svetla tačka.

Petrović je naveo i da mera racionalizacije u javnom sektoru nije primenjena, jer je bilo preambiciozno otpustiti 75.000 ljudi za tri godine, i to je, kako je rekao „bilo osuđeno na neuspeh”.

Od druge mere, zamrzavanje plata i penzija se, kako je podsetio, već odustalo, te se najavljuje povećanje u 2017, što opet, prema njegovim rečima, neće dovesti do neophodnog smanjivanja deficita.

(Tanjug)

Izbori ne znače da je godina ekonomski izgubljena

Izbori ne znače nužno da je ova godina u ekonomskom smislu izgubljena, ocenio je danas Fiskalni savet, ističući da ako se odlaganje poskupljenja struje umesto u maju dogodi u junu, završi se s privatizacijom do 31. maja, a paralelno se bude radilo i na racionalizaciji i reformi javnih preduzeća, ništa neće biti izgubljeno.

Na konstataciju novinara da vlada uskoro ulazi u tehnički mandat, te da je malo verovatno da će pre juna Srbija imati novu, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović podseća da rokovi postoje.

- Tehnički mandat ili ne, postoje rokovi za reforme. Jedan je za preduzeća u privatizaciji koja do 31.maja moraju da se razreše na neki način. Zatim, doneti su planovi za Zzeleznicu, postoji plan i za EPS i Srbijagas, ne vidim razlog da se ne radi, rekao je Petrović i istakao da ako se sve pomeri za leto, to bi značajno koštalo.

Sa druge strane, navodi on, odlaganje povećanja cene struje, prvobitno planirano za maj, ako se dogodi u junu, to nije, ocenio je, problematično.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković naveo je da nisu izbori problem, navodeći da ni pre nego što je bila doneta odluak o izborima, nije bilo jasnih naznaka šta se dešva, na primer u EPS-u.

"Nisu sva odlaganja vezana za izbore. I bez izbora nije bilo vidljivo da se ovi krupni problemi rešavaju, ocenio je on.

Petrović je rekao da, bude li se čekao MMF da se počne stvarno restrukturiranje, i pomeri se sve za iza leta, to bi onda bili značajni troškovi.

Petrović je podsetio da postoji dobar plan za reformu Železnice, uz smanjenje zaposlenosti u toj firmi za 2.700, te da će, ako se to sve bude odlagalo, to značiti trošak za državu.

Povećanje cene struje, reforma javnih preduzeća trebalo bi da budu povezani sa početkom otpuštanja, rekao je on, a ne da se, istakao je, desi kao u EPS-u, da struja poskupi, a da oni po svemu sudeći, podignu plate.

Petrović je rekao da je već jasno da će Resavica i Bor da ostanu problem, što će se na kraju plaćati iz budžeta.

-To mora da se vidi da se plati, a da se ne poveća deficit, što je teško, rekao je on.

Kada je reč o EPS-u i ceni struje, on je rekao da je odlaganje poskupljenja za mesec dana mala razlika, da nije strašno ako se desi u junu, a trebalo je u maju, ali važno je da ceo paket počne da se okreće - a glavni problem su plate i broj zaposlenih.

- Od pet do 10.000 zaposlenih koji su u EPS-u višak, oni će ove godine smanjiti broj radnika za oko 1.000, a to su mahom oni koji idu u penziju. To su problemi koji zahtevaju jasan plan. A indirektno smo preko statistike zaključili da postoje čvrste indicije da su u EPS-u i plate povećane, rekao je Petrović.

Na pitanje novinara povodom programa sa MMF-om, kojim je bilo predviđeno da gotovo 100.000 ljudi ostane bez posla, Petrović ističe da to nije ni lako ni moguće oceniti, ali da sigurno neće biti toliko otkaza.

- Od 55.000 zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju, realno je da bez posla ostane njih oko 35.000. A što se tiče njih 27.000 u budžetskom sektoru, verovatno je to preterano i prihvaćeno u 2014. kao zamena za ozbiljnije smanjenje penzija. Sad kad je to došlo vidi se da nije održivo i neophodno, ocenio je on.

Fiskalni savet insistira na tome da ne može da sabira brojke onih koji će ostati bez posla, jer i sami iza nekih mera stoje, a iza nekih ne, a i sve zavisi, ponovili su, koliko će firmi otići u stecaj, koliko će biti privatizovano, što ne može da se zna.

- Različite su procene i preporuke, ali planovi oko otkaza su negde bili preambiciozni, zaključili su.

EPS povećao plate, a duguje milijardu evra

Fiskalni savet je danas upozorio da se reforma Elektroprivrede Srbije ne sprovodi, te da su najveći problemi EPS-a prevelik broj zaposlenih i velike plate, koje su, umesto da budu smanjene, po svemu sudeći u 2015. još i povećane.

Pri tom, istakao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, to preduzeće ima dug od oko milijardu evra, te da bi bilo neodrživo ako se to prevali na budžet.

- Vlada je EPS-u garantovala kredite, a ako on stvara gubtke, vlada to mora da pokrije, objasnio je Petrović na konferenciji za novinare.

On  je naveo da je od prethodnog povećanja struje za sedam odsto, tek tri odsto pripalo EPS-u, ali da se i to, po svemu sudeći, prelilo na povećanje plata zaposlenima.

- Ako se to zaista dogodilo, neodgovorno je da se rast plata u EPS-u na kraju preliva na leđa građana, rekao je on.

Petrović je ukazao da EPS planira da ove godine smanji broj zaposlenih za 1. 000 iako je višak 5.000 do 10.000 ljudi, a tih 1.000 kako je rekao, mahom su zaposleni koji odlaze u penziju.

- Dakle, ogromni su troškovi za zaposlene u EPS-u, a to nije dotaknuto. Plan za ovu godinu je skroman, oko 1.000 otkaza, a to je broj onih koji odlaze u penziju. Taj problem se ne adresira, a još postoji i problem sa otpremninama jer oni traže 800, 900 i 1.200 evra, rekao je Petrović.

On je istakao da to nisu „pare koje EPS ima pa će da im da”, nego će se i to na kraju svaliti na građane Srbije.

Petrović je podsetio da pojedina preduzeća, poput RTB Bora ili Železare, ne plaćaju EPS-u struju.

- Kada kažemo da ne možemo da zatvorimo RTB Bor, Železaru... nema troškova, to nije istina jer troškova ima. Tu struju neko mora da plati, naveo je Petrović.

On se osvrnuo i na cenu struje za građane, i ukazao da je i dalje u Srbiji najjeftinija u regionu.

- Niska cena dovodi do neracionalnog trošenja struje koja je skup resurs,  a povećanje cene je potrebno i za održivo poslovanje EPS-a. Naravno, ne da taj novac ode na plate, kazao je Petrović i zaključio da je loše poslovanje EPS-a trenutno najveći rizik po javne finansije Srbije.

(Tanjug)