Pet do 12 za 17 strateških kompanija

poverilaca neće biti. To bi praktično značilo da će ta preduzeća biti prepuštena poslovanju na tržištu, a samim tim i poverioci će moći da od njih naplate svoja potraživanja.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović upozorava na to da nova vlada, čim bude formirana, mora da se uhvati ukoštac sa započetom reformom i donese konačnu odluku o sudbini tih preduzeća. On smatra da za te firme rešenje znači ili privatizacija ili stečaj, dodajući da ne „vidi da baš postoje neke velike ponude da se ta preduzeća otkupe”.

– Ostala su ta velika preduzeća kao što su RTB „Bor”, „Azotara”, „Petrohemija”, ali i „Simpo”, „Lasta”... – rekao je Petrović. – Reč je o velikom problemu, ali, s druge strane, rešavanje tog problema značilo bi povećanje efikasnosti srpske privrede, sklanjanje pritiska s buyeta, ali i s ostatka privrede. Ta preduzeća, osim što dobijaju dotacije, nisu plaćala doprinose, dugove za gas, izazivala su nelikvidnost jer nisu plaćala ni privatnim dobavljačima, i to se širilo kroz celu privredu. Ako su izbori raspisani da bi se dobio mandat za reforme, velike i teške političke i ekonomske reforme su pred nama.

To na šta ukazuje Petrović nesporno je – uostalom to traži i MMF – ali iza stečaja tih 17 strateški važnih preduzeća ostalo bi nekoliko hiljada nezaposlenih, a veliko je pitanje koliko bi ih ostalo čak i u slučaju privatizacije. Jer, strateški partneri teško da bi prihvatili da ulože svoj novac i zadrže postojeći broj zaposlenih, tim pre što se već godinama priča da u njima ima viška zaposlenih i onih koji su samo formalno zaposleni. Upravo zbog ogromnog broja radnika koji bi stavljanjem tačke i stečajem tih preduzeća ostali bez radnog mesta, predstojeće posao ni za novu vladu Srbije neće biti ni lak ni jednostavan, a zbog toga ekonomski stručnjaci smatraju da će ona nastaviti da rade i posle 31. maja.

Ekonomista Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da će biti pronađeno rešenje da većina tih strateških preduzeća opstane i da će ona raditi i posle 31. maja.

– Već je nagovešteno da će javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica” i RTB „Bor” nastaviti rad i posle 31. maja – kaže Savić, dodajući da je realno i da PKB nastavi da radi i posle 31. maja. – Kada je reč o „Resavici”, očito je da se na taj način želi izbeći socijalni kolaps u krajevima koji zavise od rada u njenim rudnicima. Što se pak RTB-a „Bor” tiče, evidentno je da postoji nada će se, kao i u slučaju „Železare Smederevo”, naći optimističko rešenje s nekom od kineskih državnih kompanija koje svoje poslovanje zasnivaju na dugoročnim strateškim planovima.

Po njegovom mišljenju, problematično je šta će biti s tri fabrike hemijskog kompleksa: pančevačkom „Azotarom” i „Petrohemijom” i Metalsko-sirćetnim kombinatom u Kikindi, jer sve one ne mogu opstatiti bez strateškog parntera. Dodaje da su Rusi jedini bili zainteresovani za njih, ali pregovori nisu dali rezultate.

– Zbog toga se može dogoditi da nova vlada odobri dodatne rokove, ali ne za sva preduzeća, već samo za neka – istakao je Savić.

Vlada Srbije i Ministarstvo privrede uspešno su priveli kraju rešenje za „Železaru Smederevo”, a i raspisali javni poziv za „Galeniku”, s velikom šansom da se za nju nađe strateški partner. Za RTB „Bor” i „Resavicu” Ministarstvo privrede pravi posebne pakete održivog razvoja i finansijske konsolidacije... 

LJ. Malešević

Pod državnom zaštitom

Na spisku zaštićenih preduzeća u restrukturiranju su AD Fabrika maziva FAM Kruševac, FAP Priboj, AD „Petrohemija” iz Pančeva, PKB korporacija, Preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica”, Pamučni kombinat „Jumko” iz Vranja, proizvođač guma „Trajal” iz Kruševca, AD „Galenika”, AD „Politika”, AD „Ikarbus”, RTB „Bor”, „Prva petoletka” Trstenik, „Prva iskra” Barič, „PPT–servoupravljači” Trstenik, Grupa „Zastava vozila” Kragujevac, „PPT–zaptivke” Trstenik i Holding Industrija kablova Jagodina.