Papirologija pojede milijardu evra
Regulatorne obaveze u 2014. godini privredu u Srbiji koštale su 3,46 odsto bruto domaćeg proizvoda, rečeno je prilikom predstavljanja studije koju je USAID sproveo primenom metoda
standardnih troškova. Taj iznos je manji nego 2010. godine, kada je ta cifra iznosila 4,2 odsto, i 2012, kada su te obaveze iznosile 3,6 odsto, rečeno je na konferenciji za novinare, a to praktično znači da je u poređenju s 2010. godinom u Srbiji zabeležen pad ukupnih administrativnih troškova od 15 odsto. Ti troškovi opali su u ukupnom iznosu s 1,25 milijardi evra u 2010. na 1,14 milijardi u 2014.
Ekspert USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja Branko Radulović rekao je da je do toga došlo zbog značajnog smanjenja administrativnog opterećenja. Naime, u poslednjih nekoliko godina sprovedeno je više reformi kojima su u velikoj meri smanjeni ukupni administrativni troškovi, uvedena je mogućnost podnošenja poreskih prijava elektronskim putem, a smanjen je i obim administrativnih obaveza vezanih za računovodstvo i reviziju. Te tri reformske inicijative najviše su doprinele smanjenju ukupnog administrativnog opterećenja u 2014. godini.
– Očekujemo dodatno smanjenje tih troškova kada u potpunosti budu sprovedene pojedine reforme koje su u toku – rekla je zamenica direktora USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja Dragana Stanojević.
Po njenim rečima, sprovođenje nekoliko procedura, poput onih vezanih za radne knjižice, podnošenje poreskih prijava Poreskoj upravi elektronskim putem i uvođenje elektronskih zdravstvenih knjižica, koje će zameniti postojeće, omogućiće privrednicima u Srbiji u narednom periodu da ostvare značajne dodatne uštede. Ona je ukazala na to da se u studiji navode jednostavne metode za smanjenje troškova regulative kojima će se povećati i konkurentnost Srbije na svetskom tržištu.
To je treća studija koju je uz primenu standardnog analitičkog alata koji se koristi u zemljama članicama EU sproveo USAID-ov Projekat za bolje uslove poslovanja. U tim studijama posebno se naglašavaju rezultati reformskih napora i ukazuje na dalje reforme kojima će se ostvariti najveće smanjenje troškova ispunjenja regulatornih obaveza.
D. Ml.
Cilj je dostižan
U poređenju s 2010, u Srbiji je zabeležen pad ukupnih administrativnih troškova od 15 odsto, a Vlada Srbije, kao zacrtani cilj, ima smanjenje ovih troškova za 25 odsto.
Troškovi ispunjavanja administrativnih obaveza predstavljaju 3,46 odsto BDP-a, što je i dalje visok nivo u poređenju s državama članicama Evropske unije (u Austriji 2,8 odsto BDP-a, u Češkoj tri, u Danskoj 2,2 i u Nemačkoj 1,7 odsto BDP-a).