Pala siva ekonomija, skočila proizvodnja
Navikli smo decenijama da nam rastu inflacija i kurs evra ili dolara u odnosu na dinar. Porast naplate prihoda od poreza nije bio česta vest.
Međutim, u prvoj polovini ove godine kod nas je naplaćeno 532 milijarde dinara javnih prihoda. Prema istom periodu prošle godine to je 10,2 odsto više. Stručnjaci smatraju da je na bolju naplatu najivše uticala uspešna borba protiv sive ekonomije.
Kada se pogleda po vrstama poreza, najizdašniji je bio prihod od poreza na dodatu vrednost – 60,8 milijardi, dinara umesto 46,7 koliko je bilo u isto vreme lane. Povećan je i prihod od akciza – sa 79,6 milijardi u prvoj polovini 2015. godine na 94,9 u istom periodu ove. Naplaćeno je i 44,6 milijarde dinara od poreza na dobit prema 39,2 milijardi lane u isto vreme. Porasla je i naplata doprinosa za socijalno osiguranje – na 253,7 milijarde dinara umesto 243,4 u prvoj polovini 2015. godine.
Kako pročitati te brojke ,odnosno šta je pozadina? Stručnjaci smatraju da je to posledica porasta proizvodnih aktvinosti, ali i boljeg rada poreznika, odnosno suzbijanja sive ekonomije.– Ja bih tu prednost dao suzbijanju sive ekonomije, odnosno ažurnijem radu poreznika – kaže međunarodni konsultant Milan Kovačević. – Tačno je da proizvodnja raste, međutim, veći deo robe i usluga ide u izvoz, odnosno na strana tržišta. Tu se ne plaćaju porezi na domaćem terenu. Zato smatram da su najveći deo doprinosa u tom delu dali poreznici. Sećam se da je, kada je koncipiran buyet za ovu godinu, planirano da prihodi od poreza porastu osam odsto, a veći veći porast je svakako dobra vest.
Kovačević naglašava da, osim poreskih prihoda, državnu kasu pune i razne dažbine.
Privrednici se, međutim, na te dažbine žale. Tako su već izračunali da kroz razne takse i dodatke državi plaćaju čak 147 parafiskalnih nameta. Udruženje poslodavca tražilo je u nekoliko navrata da se na investicije uvede poreski kredit. Olakašice traže i preduzetnici koji rade u sferi samozapošljavanja. Oni predlažu da se, po uzoru na razvijene zemlje, oni u prve dve do tri godine poslovanja oslobode bilo kakvih poreza, odnosno da počnu da ga plaćaju tek kada biznis stane na noge.
Hoće li neki od tih predloga biti uslišen, zavisiće opet od poreskih prihoda. Ukoliko nastave da rastu, naredne godine može doći u obzir primena i tih olakšica.
D. Vujošević
Rano je za trošenje
Kovačević kaže da povećanje prihoda ne otvara vrata većem trošenju.– Kod nas je budžet još uvek tesan, i to pre svega zahvaljujući preduzećima koja nisu mogla da opstanu a kojima su nadležni priskakali u pomoć – kaže on. – Milijarde su potrošene, recimo, na spasavanje RTB Bor kao i Železare Smederevo.