Пала сива економија, скочила производња

Међутим, у првој половини ове године код нас је наплаћено 532 милијарде динара јавних прихода. Према истом периоду прошле године то је 10,2 одсто више. Стручњаци сматрају да је на бољу наплату најивше утицала успешна борба против сиве економије.

Када се погледа по врстама пореза, најиздашнији је био приход од пореза на додату вредност – 60,8 милијарди, динара уместо 46,7 колико је било у исто време лане. Повећан је и приход од акциза – са 79,6 милијарди у првој половини 2015. године на  94,9 у истом периоду ове. Наплаћено је и 44,6 милијарде динара од пореза на добит према 39,2 милијарди лане у исто време. Порасла је и наплата доприноса за социјално осигурање – на 253,7 милијарде динара уместо 243,4 у првој половини 2015. године.



Како прочитати те бројке ,односно шта је позадина? Стручњаци сматрају да је то последица пораста производних актвиности, али и бољег рада порезника, односно сузбијања сиве економије.– Ја бих ту предност дао сузбијању сиве економије, односно ажурнијем раду порезника – каже међународни консултант Милан Ковачевић. – Тачно је да производња расте, међутим, већи део робе и услуга иде у извоз, односно на страна тржишта. Ту се не плаћају порези на домаћем терену. Зато сматрам да су највећи део доприноса у том делу дали порезници. Сећам се да је, када је конципиран буyет за ову годину, планирано да приходи од пореза порасту осам одсто, а већи већи пораст је свакако добра вест.



Ковачевић наглашава да, осим пореских прихода, државну касу пуне и разне дажбине.

Привредници се, међутим, на те дажбине жале. Тако су већ израчунали да кроз разне таксе и додатке држави плаћају чак 147 парафискалних намета. Удружење послодавца тражило је у неколико наврата да се на инвестиције уведе порески кредит. Олакашице траже и предузетници који раде у сфери самозапошљавања. Они предлажу да се, по узору на развијене земље, они у прве две до три године пословања ослободе било каквих пореза, односно да почну да га плаћају тек када бизнис стане на ноге.



Хоће ли неки од тих предлога бити услишен, зависиће опет од пореских прихода. Уколико наставе да расту, наредне године може доћи у обзир примена и тих олакшица.



Д. Вујошевић

 

Рано је за трошење



Ковачевић каже да повећање прихода не отвара врата већем трошењу.– Код нас је буџет још увек тесан, и то пре свега захваљујући предузећима која нису могла да опстану а којима су надлежни прискакали у помоћ – каже он. – Милијарде су потрошене, рецимо, на спасавање РТБ Бор као и Железаре Смедерево.