Organski namaz od paradajza krenuo za Švajcarsku

Pre dve godine pod organskom proizvodnjiom bilo je malo više od 22.000 hektara, što je višestruko uvećanje u odnosu na pre nekoliko godina, ali veoma malo gledajući obim zasada u zemljama EU. Lane smo imali 6.500 registrovanih sertifikovanih gazdinstava i ostvarili izvoz od 37 miliona dolara, za sedam miliona dolara više nego 2019. godine.

Ovako dobri rezultati ostvareni su zahvaljujući novčanim podsicajima države, koja ne štedi novac da bi podstakla i uvećala proizvodnju i površine. Ali država ne daje samo zato novac, već i što je organska proizvodnja skupa.Ručna obrada i veliki troškovi koje imaju proizvođači kada plaćaju najamne radnike gotov proizvod čine skupljim od konvencionalnog proizvoda, pa je nedostupan za svačiji yep.

-Svesni smo činjenice da fizički radnici najviše odnesu novca organskim proizvođačima i da su domaći proizvodi po cenama daleko skuplji u odnosu na iste u inostranstvu .Zato i dajemo podsticaje da bi ih pomogli . Znamo šta ih muči, posebno nam je poznato da problema imaju oni koji se bave preradom i izvozom ,jer domaći gotov proizvod je znatno skuplji u odnosu na isti ili sličan napolju – kazala je za “Dnevnik” generalna sekretarka Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje “Serbia organika” Ivana Simić. Navela je da novčne podsticaje proizvođačima daju i u EU spram svojih ekonomskih prilika, pa u tom pogledu naša zemlja nije usamljena.

– Za godinu-dve, stići će kod nas IPARD 3 namenjen organskim proizvođačima, pa će biti prilike da se šire i jačaju i kroz investicije i pređu sa pozitivne nule u plus.

- Jedna od proizvođača zdrave hrane Sanja Kuzmanović sa Čeneja kaže da na području Grada Novog Sada ima oko 15 proizvođača i da Grad Novi Sad, iz godine u godinu, novčano pomaže organske proizvođače i plaća u potpunosti troškove za seme, serfifikaciju i potrošni materijal za zalivne sisteme….

- Kuzmanovići imaju proizvodnju na 2,3 hektara i desetak plastenika, gde gaje tridesetak vrsta povrća. Uspevaju sve da prodaju od kuće velikim trgovinama, mahom u Beograd,i svake godine se pomalo šire. – Vidimo perspektivu u organskoj proizvodnji, premda zahteva naporan fizički rad i velike izdatke za armiju radnika koji sve ručno rade . Imamo i tri stalno zaposlene radnice –kaže Sanja Kuzmanović. Ona navodi na nemaju nameru da se bave preradom, ni izvozom, već da im je plan da ostanu na domaćem tržištu i uz povrće počnu da gaje i voće.

Nasuprot ovom gazdinstvu, porodica Kumbarić iz Seleuša u opštini Alibunar obrađuje 75 hektara gde seje žitarice i povrće. Gaje još i 3.000 kokošaka, čija jaja prodaje na beogradskim pijacama i u prodavnicama zdrave hrane. Gazdinstvo se  bavi i preradom paprike i paradajza, kuvaju ajvar i prave namaz od paradajza, prave i suncukretovo ulje… I po rečima Maje Kumbarić, gledaju da sve s njive iskoriste i prodaju.

-Za sada smo na pozitivnoj nuli – kaže naša sagovornica, koja takođe spominje da fizički radnici predstavljaju najveći trošak u proizvodnji organske hrane.

Odnedavno je gazdinstvo pokrenulo izvoz namaza od paradajaza za Švajcarsku . –Prodali smo 3.000 teglica od po 200 grama i mada se nismo sasvim uklopili u cenu koštanja, ipak smo ga izvezli, jer nam je bitno da se naš brend pojavi na stranom tržištu -kazala je Maja Kumbarić.

Ona kaže da domaćim potrošačima nedostaje znanje potrebno da prepoznaju značaj namirnica bez hemije i da treba raditi na edukaciji stanovništva. – Na primer, jaja nam na pijaci najviše kupuje porodice u kojima ima male dece, iako su pođednako zdrava i za odrasle. Jaja jesu od dva do tri puta skuplja – 37 dinara, u odnosu na ona iz konvencionalne proizvodnje, ali ima proizvoda gde je razlika u ceni minimalna. Zelena salate, mladi luk, rotkvice, spanać …. su neznatno skuplji u odnosu na povrće dobijeno korišćenjem hemijskih preparata –rekla je Maja Kumbarić.

Z. Delić