Онлајн плаћамо порезе, региструјемо возила...

трошкови поступка и други новчани износи који су изречени правноснажном и извршном одлуком Прекршајног суда или путем коначног и извршног прекршајног налога. Сви прекршајни судови су умрежени, а систем је повезан и с осталим органима – Управом за трезор, Управом саобраћајне полиције и Централним регистром обавезног социјалног осигурања.

Оно што мало грађана Србије зна, а још мање користи, јесу бројне услуге које се могу обавити путем интернета, без дугих чекања у шалтерским редовима.

У ери интернет комуникације прве су се снашле банке и компаније које нуде разне врсте услуга: увид у стање на текућем рачуну брзо је прерастао у могућност обављања трансакција, а обим и врста зависе од банке. Већина има регистар сталних платних налога, на којима су јавна и јавна комунална предузећа па је тако могуће платити струју, гас, комуналије, рачун за телефон и кабловске услуге, али и порез и казну за погрешно паркирање.

Увођењем чиповане личне карте омогућено је и добијање електронског потписа, а за то је, осим приступа сајту Е-управе, потребан и читач личне карте. На том сајту могуће је онлајн обавити више од 150 услуга.

Међу услугама које се могу обавити кликом миша у топлини дома свога, јесу и дозвола за транспорт отпада, решење за остваривање права на дечји додатак, на накнаду зараде за време одсуства ради неге детета, за накнаду за посебну негу детета, као и решење за накнаду за породиљско одсуство. Онлајн се може поднети захтев за борачки додатак, као и захтев за бањско и климатско лечење војног инвалида. Интернет жалба може се поднети на ћутање управе – када се није одлучивало по захтеву за приступ информацијама, може се жалити на рад поштанског оператера или упутити жалба против неке одлуке органа власти. Сви захтеви Заводу за интелектуалну својину такође се могу упутити онлајн, али и захтев за заузеће јавне површине постављањем тенде.

Неки градови нуде и додатне услуге. Тако Лозничани могу заказати венчање онлајн захтевом, али и поднети захтев за борачки додатак. У Београду се може заказати издавање електронског сертификата, а у Зрењанину, Лозници, Књажевцу, Опову и Тутину путем интернета може се поднети захтев за добијање информације о локацији.

Такође, у већини градова могуће је поднети захтев за издавање Извода из матичне књиге рођених, Извода из матичне књиге венчаних и умрлице, али и захтев за допуну података у матичним књигама. О новој услузи – захтеву за издавање грађевинске дозволе – нашироко се писало, а међу занимљивим могућностима су и захтев за издавање мера и услова заштите животне средине, обавештења или документације из евиденције имовинскоправног одсека, као и о евиденцији скупштине зграде и за издавање пореског уверења. Ту је и захтев за издавање уверења о упису у бирачки списак, употребну дозволу и уговор о откупу стана, али и чувени захтев за приступ информацији од јавног значаја.

Најпопуларније услуге у Србији су и даље продужење регистрације возила на овлашћеним техничким прегледима, као и заказивање термина за израду личне карте и пасоша и термина за регистрацију возила. Ту опцију такође не нуде сви градови већ само они већи, међу којима је и Нови Сад.

Списак могућности онлајн увида у разна документа све је дужи: Агенција за привредне регистре нуди увид у пословне књиге предузећа, док факултети одавно имају електронске сервисе на којима се може прегледати распоред предавања, консултација и испита, али и пријавити испит, сазнати резултати, прегледати рате за школарину и преузети књиге у електронском формату.      

И. Вујанов

Дуг пут пред нама

Иако списак изгледа подугачак, пред Србијом је далек пут до остваривања пуног повезивања на релацији корисник–услуга. Израда електронских здравствених књижица касни више од годину, о повезивању примарних, секундарних и терцијарних здравствених система тек се прича, а још дуго ћемо ићи код лекара по рецепт па с парчетом папира у апотеку, уместо да лекове поручимо на кућну адресу. Далеко је и време када ће у Србији моћи да се гласа онлајн, као у САД и неким земљама Европе. Кад се узме у обзир да само половина становништва има интернет, а функционално је компјутерски неписмено 80 одсто грађана Србије, чини се да смо ипак прешли добро парче пута.