Od 188 preduzeća, stečaj otvoren u samo 55

namenjen onim preduzećima koja odlaze u stečaj, drugi za firme za koje treba raspisati javni poziv za prodaju, a u trećoj grupi bile su firme u restrukturiranju. Sve u svemu, bilo je reč o oko 500 društvenih ili državnih firmi u kojima je proces privatizacije trebalo da bude završen prošle godine.

Međutim, od tog broja, ako se izuzmu onih 17 za koja je država produžila rok privatizacije do 31. maja, malo koja je rešila pitanje privatizacije. Naime, od 188 firmi koje su Akcionim planom bile predviđene za stečaj, stečajni postupak otvoren je tek u 55, dok su ostale sačekale ovu godinu. Stečaj je trebalo da pokrene ili Poreska uprava ili Fond za razvoj. U tim preduzećima bilo je zaposleno oko 5.000 radnika, s tim što u 70 nije bilo nijednog zaposlenog.

U drugoj grupi preduzeća bilo je 220 firmi koje su očekivale da prošle godine nađu zainteresovanog investitrora, kupca ili strateškog partnera. Ipak, malo je onih preduzeća za koja je raspisan javni poziv a da su našla kupca – svega 37. Ostali su trenutno bez rešenja, mada je zaposlenima ponuđen državni socijalni program od 200 evra po godini staža. Radnicima tih preduzeća poslodavci duguju veliki broj neisplaćenih plata, u njima je proizvodnja ili na minimumu ili je potpuno obustavljena jer se čeka šta će zapravo s njima biti.

Stotinak preduzeća u restrukturiranju verovalo je da će do kraja prošle godine uspeti da stane na zdrave noge. No, onog trenutka kada je država skinula zaštitu od prinudne naplate potraživanja, bilo je jasno da mnoga od njih neće i ne mogu opstatiti i da je samo pitanje dana kada će se pridružiti onoj koloni firmi za stečaj. Kod Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kojoj je nakon gašenja Agencije za privatizaciju prebačen posao rukovođenja stečajem društvenih firmi i onih u restrukturiranju, ukupno je 209 preduzeća, od kojih je u 62 stečaj pokrenutizmeđu 2003. i 2014. godine, odnosno pre nego što je usvojen Vladin Akcioni plan.

Iz Ministarstva privrede poručuju da će ove godine biti okončan proces privatizacije, što znači da će biti stavljena tačka i na sve firme koje su prošle godine bile deo Akcionog plana , ali i na 17 strateških preduzeća zaštićenih od potraživanja do 31. maja ove godine. Deo od tih 17, već sada je jasno, biće prodat, a deo će morati završiti u stečaju. Poslovanje svakog preduzeća pažljivo se razmatra i traži optimalno rešenje, uveravaju u Ministarstvu privrede. U resornom ministarstvu su uspeli da za sedam preduzeća pronađu rešenje, uz napomenu da će s RTB-om „Bor” i „Resavicom” biti problema.

Za PKB već je raspisan javni poziv za prodaju imovine i rok za dostavljanje ponuda ističe krajem ovog meseca, dok bi takođe do kraja februara trebalo da bude raspisan i tender za „Galeniku”. Među preduzećima čiji status još nije rešen su i FAP, HIP „Petrohemija” Pančevo, „Jumko” Vranje, kruševačka „Trajal korporacija”, „Politika”, AD „Ikarbus” i „Industrija kablova Jagodina”.

LJ. Malešević

U zaštićenim firmama 21.000 radnika

U 17 firmi koje je država zaštitila od poverilaca do 31. maja ove godine ima oko 21.000 radnika, dok se procenjivalo da je u svim preduzećima čija je privatizacija prošle godine trebalo da bude rešena bilo oko 60.000 zaposlenih. Država je za sve one koji će završetkom privatizacije ostatiti bez posla obezbedila socijalni program, ali je broj radnika koji ga je prihvatio mnogo manji od očekivanog i planiranog.