Novi propisi ženama olakšavaju put do imovine stečene u braku

Prosek godina prilikom razvoda braka za žene je 40, a za muškarce 44 godine, dok je prosečno trajanje razvedenog braka prošle godine iznosilo 13,4 godine. Najveći broj razvedenih brakova – 5.117  čine oni sa decom, a posle razvoda izdržavana deca su u 72 odsto slučaja dodeljena ženi.

Bračni drugovi koji su odlučili da se razvedu po pravilu se mnogo lakše, brže i bez velikih problema dogore oko starateljstva nad decom nego oko podele imovine. Kako  već tradicionalno u srpskim porodicama muškarci gazduju imovinom, žene se tek nakon razvoda susretnu sa činjenicom da nisu gazdarice i da sve ono što su u braku stekle tek moraju da dokazuju . Često to , ako dogovora nema, moraju da čine na sudu, što traje dugo i znači da dok čekaju konačnu odluku moraju da se snalaze za krov nad glavom.

Prema analizama žene na selu su u još goroj situaciji i za njih razvod često znači put na ulicu. Jer, podaci pokazuju da je svega 12 odsto žena na selu, vlasnica kuće u kojima žive, a samo njih 16 odsto ima imovinu nad zemljom.

Tokom bračne zajednice, žena i muž stiču zajedničku imovinu , a zakonska pretpostavka je da su udeli supružnika u njoj jednaki, tačnije 50:50 odsto, mada je na sudu moguće dokazivati i drugačije... Kod zajedničke imovine smatra se da je pravo svojine na određenoj nepokretnosti upisano na oba supružnika, čak i onda kada je upis u katastar izvršen samo na jednog od njih, pod uslovom da nema odluke suda ili pismenog sporazuma o deobi. To, pak, znači da zajedničkom imovinom upravljaju i raspolažu oba bračna druga, ali često u praksi to nije tako. Za vlasnika imovine kada dođe do razvoda sebe smatra onaj koji je upisan u katastar  iako je reč o zajedničkoj imovini stečenoj tokom bračne zajednice.

Od 1. jula to više neće biti tako i niko neće moći sebe smatrati jedinim vlasnikom imovine stečene tokom bračne zajednice. Naime, poslanici Skupštine Srbije u maju su usvojili Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, prema kojem će supružnici koji u toku braka steknu stan, kuću ili neki drugi objekat automatski biti upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine. Zahvaljujući NALED-u, Republičkom geodetskom zavodu i Ekonomskom kokusu Narodne Skupštine, koji su predložili amandman na Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti, žene u braku će najzad postati gazdarice na isti način na koji muževi postaju gazde. Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je  tek sva četvrta nekretina u Srbiji u stopostotnom vlasništvu žena, a još 11 procenata je u mešovitom posedu. Od pre mesec dana  supružnici koji stiču zajedničku nekretninu biće automatski, preko javnih beležnika, upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine. S druge strane, ukoliko se radi o posebnoj imovini stečenoj u toku braka, a to znači da je neko od bračnih drugova dobio nasledstvo ili novac od nekog svog, postoji mogućnost da se muž i žena dobrovoljno saglase da samo jedan partner bude upisan u katastar kao vlasnik, ali o tome javni beležnik mora da obavesti Republički geodetski zavod.

Prema objašnjenju Jelene Bojović, direktorke za regulatornu reformu u NALED-u, novi propis o katastru sada na dugačiji način brine o imovinskim pravima supruga i obezbeđuje joj da na lakši i brži način dođe do svog dela zajednički stečene imovine.

„Imovina stečena u braku i do sada po zakonu bila je tretirana kao zajednička, ali u praksi se često dešavalo da se kao vlasnik upiše samo muškarac, pa su žene u slučaju razvoda morale da prolaze kroz dugotrajne parnice da bi dokazale svoj udeo u vlasništvu. Sve to je nepotrebno trošilo vreme i sredstva svih učesnika u postupku, pa i suda“, objasnila je Jelena Bojović.

Važna novina ovog zakonskog propisa je i uključivanje javnih notara u ceo postupak, jer od 1.jula njihov zadatak je da po službenoj dužnosti obrate pažnju da supružnici koji u toku braka steknu nekretine budu upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine. Na taj način će biti povezani i porodični i katastarski zakon, jer će se sada notar starati da i muž i žena budu upisani kao vlasnici zajedničke imovine, pa na taj način niko samostalno neće moći da sa njom raspolaže ili odlučuje da li će je deliti u slučaju razvoda ili ne.

Drugim rečima, niti može suprug niti supruga bez saglasnosti druge strane da samostalno odluči da proda imovinu koja je stečena u braku. Pravnici tvrde da čak i ukoliko se to dogodi, zaključeni ugovor o prodaji nekretnine automatski se poništava i kupac ostaje bez nje. Kako kupac ne bi ostao bez imovine koju kupuje od prodavca obavezno treba da zatraži saglasnost odnosno izjavu bračnog druga da u budućnosti neće potraživati nekretinu koja se prodaje, a koja je zajednička bračna imovina. Tu potvrdu je takođe neophodno overiti kod notara, kako bi ona bila punovažna.

Tek posle deobe zajedničke imovine svaki bračni partner može da svojim udelom slobodno raspolaže, budući da to onda predstavlja njegovu posebno imovinu koja više nije u režimu zajedničke.

Ljubinka Malešević