Zvanično pola miliona siromašnih u Srbiji
NOVI SAD: Prema revidiranim i novim podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije , linija siromaštva prošle godine u Srbiji iznosila je 11.694 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici, a potrošnju nižu od tog iznosa imalo je 7,3 odsto stanovnika naše države.
Međutim, da domaćinstva nisu dopunjavala svoju potrošnju iz sopstvene proizvodnje dobara prošle godine procenat siromaštva bio bi čak 8,7 odsto odnosno za oko 95.000 ljudi više. Deca su duplo ugroženija od siromaštva od odraslih, a u bedi dva puta više žive vangradsko od gradskog područja. Čak 60 odsto siromašnih u Srbiji živi u domaćinstvu gde nosilac ima osnovnu školu ili čak ni nju.
Ukazuje se da je siromaštvo ostalo značajno u periodu od 2006. do 2016.godine i ne beleži se trend njegovog značajnijeg smanjivanja. Oko pola miliona stanovnika, navodi se u novim revidiranim podacima, nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe. Iako u apsolutnom izrazu do blagog smanjivanja broja lica koja su siromašna, ovakvo kretanje primarno je posledica smanjenja ukuupno broja stanovnika Srbije, a manjim delom smanjivanje učestalosti siromaštva.
U odnosu na dosadašnja istraživanja, najnovije metodološke promene nisu značajnije uticale na profil siromašnih, pa ono ostaje primarno koncentisano van gradskih područja, posebno u regionu Južne i Istočne Srbije, među licima koja žive u domaćinstvima čiji je nosilac bez obrazovanja i sa niskim nivom obrazovanja, nezaposlen ili neaktivan. Siromaštvo je češće rasprostranjeno među višečlanim domaćinstvima i izraženije je kod dece i mladih.
Analiza osetljivosti linije siromaštva ukazuje da se znatno smanjio udeo lica sa ekstremno niskim primanjima – potrošnjom nižom od 80 odsto linije siromaštva, kao i da je značajan deo siromašnih sa potrošnjom koja se nalazi u rasponu do 95 odsto linije siromaštva. Ovo ukazuje, zaključuje Tim, na to da su dubina i oštrina siromaštva smanjene u proteklih deset godine, što jeste pozitivan trend.
Stopa siromaštva u Vojvodini prošle godine bila je manja od prosečne i iznosila je 6,3 odsto odnosno bilo je 110.746 siromašnih ljudi u odnosu na 1.747.144 stanovnika Pokrajine. Vojvodina je 2007. godine imala stopu siromaštva od čak 11,9 odsto, da bi je 2008. smanjila na 6,8 odsto. Značajnije smanjenje stope siromaštva u Vojvodini beleži se od 2012. kada je iznosilo 6,1 odsto, pa 2013. kada je bilo 5,2 odsto, da bi onda 2014. došlo do povećanja na 6,8 odsto, ali je zato 2015. zabeležen pad na 6,5 odsto.
Potrošnja 20 odsto najbogatijih delova države je oko četiri puta viša od potrošnje istog procenta siromašnih. Regionalni aspekt ukazuje da se region Šumadije i Zapadne Srbije ističe po nešto ravnomernijoj raspodeli siromaštva u odnosu na sve ostale regione. Prošle godine socijalni transferi, a misli se na stanovništvo bez penzije, smanjili su stopu apsolutnog siromaštva za 26,3 odsto. Bez socijalnih transfera 9,9 procenata stanovništva bi bilo siromaštno. Ukoliko se i penzije uračunaju u socijalne transfere uticaj na siromaštvo je je još značajniji. Bez penzija i socijalnih transfera prošle godine bi približno trećina stanovništva raspolagala sa potrošnjom koja nije dovoljna za pokriće egzistencijalnih potreba.
Za deceniju, od 2006. do 2016.godine, stopa siromaštva smanjena je za 8,8 na 7,3 procenta. Naime, broj siromašnih 2006.godine bio je 705.976 na 7.985.174 stanovnika Srbije, a stopa siromaštva iznosila je 8,8 odsto. Prošle godine ona broj siromašnih bio je 492.306 na 6.755.343 stanovnika , a stopa je bila 7,3 proenta. Iz ovog proizilazi da je za deceniju u Srbiji čak 229.831 stanovnik manje, a da je stopa siromaštva smanjena za 1,5 odsto. Iz tabele koju objavljuje Tim proizilazi da je najmanja stopa siromaštva bila 2008.godine – 6,1 procenta, ali nakon te godine došla je velika ekonomska kriza i mnoga preduzeća su nestala, a sa njima je i armija radnika ostala bez radnog mesta i bez šanse da dođe do novog zaposlenja. Ako se, pak, posmatra period od 2012. do 2016.godine, koji se smatra postepenim oporavkom od ekonomske krize, u Srbiji je najviše siromašnih bilo 2014.godine – 7,6 procenata ili 515.663 stanovnika.
Siromaštvo je dva puta veće u vangradskim područjima, a beleži se približavanje nemaštine regiona Šumadije i Zapadne Srbije sa Beogradskim regionom. Prošle godine je stopa siromaštva u gradskom području bila 5,1 odsto, dok je u vangradskim ona iznosila čak 10,5 procenata. Posmatrano prema starosti, položaj dece u siromaštvu lošiji je od polažaja odraslih. Iako je primetno smanjenje razlike u stopama siromaštva dece i odraslih, on je primarno posledica pogoršanja položaja starijih od 65 i od 75 godina. Prošle godine je stopa siromaštva kod dece bila 8,4 procenata, a kod odraslih 7,1 odsto, dok je kod starijih od 76 i više godina ona iznosila 9,3 odsto.
Domaćinstva sa šest i više članova su značajno iznad proseka izložena siromaštvu. U ukupnom broju siromašnih, približno četvrtina živi u domaćinstvima koja imaju šest i više članova. Poslednjih godina uočava se trend povećanja siromaštva i kod lica koja žive u dvočlanim i tročlanim domaćinstvima. Tim ističe i da nizak nivo obrazovanja ostaje najznačajniji faktor siromaštva.
Tim ukazuje i na značaj linije apsolutnog siromaštva koja se utvrđuje svake godine. Tako tvrde da ukoliko bi prošlogodišnja linija siromaštva od 11.964 dinara mesečno po potrošakoj jedinici povećala za 20 odsto to bi dovelo do povećanja stope siromaštva za čak 47 procenat, pa ona ne bi bila 7,3 odsto već 10,7 odsto. U isto vreme smanjenje linije apsolutnog siromaštva za 20 procenata dovelo bi do smanjenja stope siromaštva za 70 procenata odnosno sa 7,3 na 2,2 odsto. Osetljivost linije je veća pri smanjenju linije siromaštva nego pri povećanju, što ukazuje da je veća gustina lica neposredno ispod linije siromaštva.
U proseku je preko deset puta češće siromaštvo kod lica koja žive u domaćinstvima u kojima nosilac nema završenu osnovnu školu u odnosu na ova koja žive u porodicama u kojima nosilac ima višu ili visoku školsku spremu. Približno 60 odsto svih siromašnih u Srbiji živi u domaćinstvima u kojima nosilac ima najviše osnovnu školu , naspram njihovog upola manjeg učešća u strukturi stanovništva. Prošle godine je stopa siromaštva kod onih koji nemaju završenu osnovnu školu iznosila 19 odsto, sa osnovnom školom 12,2 odsto, srednjom 5,5 odsto, višom 2,5 i visokom 0,5 odsto.
Pored obrazovanja, status na tržištu rada je drugi odlučujući faktor siromaštva. Naime, lica koja žive u domaćinstvima u kojima je nosilac nezaposlen i neaktivan su između četiri i pet puta češće siromašna nego ona gde je nosilac domaćinstva zaposlen, mada ni sam status zaposlenosti ne osigurava izlazak iz siromaštva za sva lica. Tim ukazuje da tri odsto lica koja žive u domaćinstvima u kojima je nosilac zaposlenu su zapravo siromašna. Stopa siromaštva kod nezaposlenih je čak 22,5 odsto, neaktivnih 20,4 odsto, a kod zaposlenih 2,8 odsto.
Ljubinka Malešević
