Pokrenuta izrada Trećeg nacionalnog izveštaja o siromaštvu u Srbiji
Tim Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pokrenuo je izradu Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Srbiji za period od 2014. do 2017. godine.
– Izveštaj će dati uvid u trendove i trenutno stanje, kao i osnovne smernice za rešavanje pitanja socijalne isključivosti i siromaštva u Srbiji – ocenjuje koordinatorka za zapošljavanje i ekonomski razvoj u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Lidija Kuzmanov. – Izrada izveštaja je prilika da se pokrene nacionalni dijalog o daljem toku socijalnih reformi, uz definisanje praktičnih koraka kako da se te reforme sprovedu i ciljevi postignu. On služi i kao glavni izvor podataka za kreiranje politike socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva u procesu pregovora o pristupanju EU i učestovanja Srbije u takozvanom Evropskom semestru kroz ekonomsko upravljanje i otvoreni metod koordinacije. Na kraju ovog procesa, početkom 2018. godine, Vlada Srbije će usvojiti ovaj izveštaj.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva ocenio je prošle godine da više od 2,5 miliona ljudi u Srbiji živi u siromaštvu s mesečnim prihodima ispod 15.000 dinara, dok u apsolutnom siromaštvu s prosečnim prihodom od 11.340 dinara, mesečno živi 630.000 ljudi.
Predsednica Tima Biljana Mladenović je na predstavljanju publikacije Svetske banke „Mapa siromaštva u Srbiji” rekla da u administrativnom siromaštvu sa 7.900 dinara mesečno živi 268.000 stanovnika Srbije.
– Čak 1,8 milion građana živi u relativnom siromaštvu s mesečnim prihodima od 14.920 dinara, u izraženoj materijalnoj deprivaciji, odnosno nemogućnosti ispunjavanja materi-
jalnih potreba živi 1,7 milion ljudi, a 4,6 miliona građana Srbije veoma teško sastavlja kraj s krajem – naglasila je Biljana Mladenović. – Broj apsolutno siromašnih u Srbiji izuzetno je alarmantan, nema tendenciju smanjivanja, a po relativnom siromaštvu u poređenju s državama Evropske unije Srbija je u samom vrhu po udelu populacije koja je pod rizikom siromaštva.
Ta vrsta istraživanja, mada i ono jeste pokazatelj siromaštva i nedaća u kojima deo stanovništva živi, trebalo bi Trećim nacionalnim izveštajem o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva od 2014. do 2017. godine da bude ili potvrđena ili dopunjena, što bi suzilo prostor onima koji smatraju da se živi sve teže, ali i onima koji ističu da se živi sve bolje. Tim pre što će izradi tog dokumenta pristupiti zvanični državni tim koji je i prethodnih godina iznsio podatke o tome da je u 2015. godini bilo oko devet odsto građana koji žive u apsolutnom siromaštvu i još oko 1,8 milion onih koji spadaju u grupu ugroženih siromaštvom.
LJ. Malešević
Blagi pad apsolutno siromašnih
Prethodni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštava u Srbiji odnosi se na period od 2011. do 2013. godine, a broj siromašnih i onih u riziku od siromaštva u protekle tri godine je smanjen. Po podacima iz 2013. godine, u Srbiji je stopa apsolutnog siromaštva, a to znači nemogućnost zadovoljavanja osnovnih minimalnih potreba, iznosila 8,6 odsto, a godinu ranije bila je 8,9 odsto.