Više od godinu blokirano 597 preduzeća u srednjem Banatu
Srednjobanatski region je među rekorderima, ne samo u Vojvodini već i u čitavoj Srbiji, po broju stečajnih postupaka otvorenih i zatvorenih u poslednjih 15 godina.
Naime, u Privrednom sudu u Zrenjaninu, po podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, za 15 godina otvoreno je 160 stečajnih postupaka, od kojih 116 u privatnim preduzećima, a 44 u društvenim. Od početka ove godine pokrenut je samo jedan stečajni postupak, i to u privatnom preduzeću, ali nijedan nije zaključen. Prošle godine zaključeno je samo deset stečajnih postupaka i jedan je obustavljen, a pokrenuto ih je 14.
No, ne samo da je taj vojvođanski region među rekorderima po broju stečajnih postupaka u protekloj deceniji i po već je i svaki šesti račun preduzeća i preduzetnika, po podacima Narodne banke Srbije, blokiran. U tom regionu ima 5.846 registrovanih računa, a u blokadi ih je 909, s ukupnom blokiranom sumom od gotovo tri i po milijarde dinara. Više od godinu i duže u blokadi je 597 tračuna, a do godine 312.
Kako kaže direktor Regionalne privredne komore Zrenjanin Momčilo Nikolčić, visok iznos i izuzetno dug period blokade u tom vojvođanskom regionu imao je niz negativnih efekata jer, osim ugroženosti sopstvene likvidnosti, firme-dužnici neplaćanjem svojih obaveza primoravaju poverioce na kreditno zaduživanje za obrtna sredstva, i to po visokim i skupim kamatama, čime direktno utiču na njihovu profitabilnost. On smatra da je potrebno držati se Zakona o obaveznosti plaćanja da bi se rešio taj problem i da bi se uvela primarna finansijska disciplina.
Prvi stečajni postupak pokrenut 2001. godine
Prva dva stečajna postupka u Privrednom sudu u Zrenjaninu pokrenuta su 2001. godine, naredne ih je bilo četiri, a 2006. godine 11. Od 2001. do početka ove godine ukupno je zaključeno 86 stečajnih postupaka, a obustavljena su 22. Statistika pokazuje da je znatno više obustavljenih stečajnih postupaka kada je reč o privatnom kapitalu nego o društvenom jer je obustavljen 21 stečaj u privatnoj firmi i samo jedan u društvenoj.
– Za nepoštovanje rokova predviđene su veoma visoke novčane kazne, ali nema primera o njihovom plaćanju jer se zakon suštinski uopšte ne primenjuje – ocenio je Nikolčić. – Pripremaju se nova zakonska rešenja sa strožim inspekcijskim nadzorom, i to bi trebalo da doprinese efikasnoj naplati dospelih potraživanja i podizanju likvidnosti na znatno viši nivo.
Valja podsetiti na to da Zakon o obaveznosti plaćanja predviđa da gradovi svoja plaćanja obavljaju u roku od 45 dana, ali se u praksi dešava da firme koje su uradile svoj deo posla, na naplatu čekaju i po nekoliko meseci, a često i godinama. To je samo dokaz da je zakonski akt dobar, ali je primena loša, što ugrožava čak i dobre firme i primorava ih na to da se kreditno zadužuju za obrtna sredstva iako imaju zarađen novac, što ih često odvodi u blokadu.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da je prosek naplate potraživanja u Srbiji 137 dana, što je ubedljivo najduži rok koji neka država u Evropi ima. Po njegovim rečima, u Albaniji je prosek naplate potraživanja 105 dana.
LJ. M.
Ž. B.