U Srbiju stiže lični bankrot: Koliko treba za život na minimumu?

Naime, i kod nas će početi izrada zakona koji bi regulisao lični stečaj. U Vladi Srbije na tome rade ali još nisu poznati ni rokovi a ni rešenja. Lični bankrot za one koji su “švorc” savetovao je i Međunarodni monetrani fond, a u sklopu reševanja problematičnih kredita građana. Cela priča je još u ranoj fazi, međutim ne treba zaboraviti da propise na ovu temu već imaju skoro sve zemlje Evropske unije a uglavnom i bivše republike SFRJ. Znači, imamo na koga da se ugledamo i izaberemo ako ne odlična, ono bar dobra rešenja.

Lični stečaj ne bi trebao da bude bauk. Uostalom, Među “bankrotiranima” ima i dosta selebritija. U tu grupu upisali su se  nekadašnji košarkaš Denis Rodman, seksi TV zvezda Pamela Anderson, glumica Kim Besinger, pa i čuveni teniser Boris Beker. Života ima i posle bankrota!

Lični stečaj treba da pomogne gađanima da se spasu od finansijske agonije. Zakon bi prvo morao da odredi ko može da proglasi bankrot i pod kojim uslovima. Ako pogledamo kako su to druge zemlje regulisale, kandidat za bankrot je obično  lice koje je se našlo u situaciji da ne može da izmiruje obaveze, a bez svoje krivice. Imovinu im je uništila elementarna nepogoda ili nesrećni slučaj i slično.

Lični bankrot obično proglašava sam dužnik i za to se obraća sudu. Ukoliko u sudu to prihvate radi se popis njegove imovine i utvrđuje se plan otplate. Bankrotirani dobija stečajnog upravnika koji upravlja celokupnom (preostalom) imovinom. Dužniku se ostavlja suma koja je dovoljna za preživljavanje. Nakon što se realizuje plan otplate deo potraživanja se briše, odnosno oprašta. Iskustva evropskih zemalja pokazuju da postupak traje od tri do pet godina, a za vreme trajanja bankrota  stečajni upravnik raspolaže imovinom dužnika. (Naravno, stečajni upravnik nije dobrovoljac, a dužnik plaća njegovo angažovanje.)

Lični bankrot treba da pomogne da se reše problematični krediti koje duguju fizička lica. Kod nas tu spada 4,48 odsto kredita odobrenih građanima.

Kada se pogledaju ideje i namere sve izgleda kao dobra pomoć  prezaduženima. Međutim tako je bilo i kada je donošen zakon i drugi propisi o privatnim izvršiteljima. Sve je bilo “čisto”, a posle se pokazalo da je ovaj propis izuzetno manjkav i čekaju se izmene.

O ovoj problematici za “Dnevnik” profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Marko Knežević kaže:

“Treba sačekati bar prvu verziju da bi moglo nešto preciznije da se komentariše. Ipak nije rano da se skrene pažnja na nešto što je izuzetno važno, a to je taj minimum prihoda koji se mora ostaviti za egzistenciju dužniku. Sada baš kod propisa vezanih za izvršenje imate slučaj da se od minimalne zarade može na ime obaveza uzeti polovina na ime dugovanja. Kod onih koji imaju veće plate to je dve trećine. Tako su se u najgorem položaju našli građani čija su primanja nešto iznad minimalca. Ono na što bi posebno trebalo obratiti pažnju kod donošenja zakona o ličnom bankrotu su izdržavana lica. Tu se najčešće pojavljuju deca pa treba posebno povesti računa o njima kad se određuje ta minimalna suma ze preživljavanje. Takođe treba precizno regulisati kako će taj iznos da se menja, a u slučaju da dođe do promena, recimo, skokova cena odnosno inflacije”.

Lični bankrot trebao bi posebno da pomogne preduzetnicima. Oni nisu pravna lica, a kada dođu u probleme suočavaju se sa blokadom računa i likvidacijom.

Dušanka Vujošević