U Srbiji oko 200.000 ljudi poseduje neku kriptovalutu

Naime, prema Zakonu o digitalnoj imovini, koji je stupio na snagu 29. juna ove godine, virtuelne valute prepoznate su kao virtuelna imovina, odnosno kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi.

Direktor marketinga u kripto menjačnici ECD Marko Živković za Tanjug kaže da taj Zakon stavlja Srbiju na mapu zemalja koje prepoznaju kriptovalutu kao stvar, i to ne samo u budućnosti, veći i u sadašnjosti.

"Neke poslednje procene kažu da oko 200.000 ljudi u Srbiji poseduje neku kriptovalutu. Mi kao kripto menjačnica primećujemo da to tržište raste, i svakog meseca ove godine mi smo imali ozbiljan rast i kupovine i prodaje kriptovaluta. Tržište u Srbiji definitivno raste i mi ne zaostajemo za nekim razvijenim svetskim tržištima", rekao je Živković.

Kako je objasnio, kripto menjačnica ECD za sada ima privremenu dozvolu da ljudi preko nje mogu da kupuju i prodaju kriptovalute, a da čekaju zvaničnu dozvolu Narodne banke Srbije kako bi mogli i drugim biznisima da ponude da svoje usluge i proizvode prodaju preko kriptovalute.

"Kripto menjačnica ECD je u proceduri za dobijanje te dozvole od NBS i nadam se da ćemo u prvim mesecima naredne godine dobiti dozvolu", rekao je Živković.

Od tog trenutka, kako kaže, kada prva kripto menjačnica dobije dozvolu biće moguće kupiti za kriptovalutu bilo koji proizvod ili platiti uslugu.

"Kao što kreditnom karticom dođete na POS terminal i platite, na isti način će kriptovalutom moći da se plaća računarska oprema, putovanje ili bilo koja druga usluga. To u praksi izgleda tako da vi platite svojom kriptovalutom, u transakcijama to izgleda da trgovcu na njegov račun dođu dinari", objasnio je Živković.

Govoreći generalno o vrednosti kriptovaluta, Živković je naveo da njihove cene, posebno bitkoina kao najstarije i najpoznatije kriptovalute, značajno variraju.

Dodaje da je početkom godine vrednost bitkoina bila 30.000 dolara, pre mesec dana je dostigao rekord i bio je oko 68.000 dolara, a danas iznosi oko 48.000 dolara.

"To tržište je sklono promenama, cene variraju, tako da neke precizne projekcije o vrednosti bitkoina i drugih kriptovaluta niko ne može dati, jer taj neko ko bi to mogao - bio bi milioner", naveo je Živković.

Ako se, kako kaže, pogleda dugoročni trend od desetak godina, koliko su kriptovalute aktuelne, postoji konstantan i dugoročan rast njihove vrednosti.

Ekonomista Mališa Đukić saglasan je da je trend rasta tržišne kapitalizacije kripotvaluta nesporan i dodaje da ako se pogledaju sve kriptovalute sa kojima se trguje, da se beleži značajan skok vrednosti u poslednjih dve do tri godine.

"Nedvosmisleno se nameću zaključci da interesovanje javnosti, i malih i velikih i investiora, građana, u velikom broju zemalja raste za kupovinu i prodaju kriptovaluta, odnosno da dolazi do obimnih transakcija, kao i vrednosti tih transakcija", rekao je Đukić.

Poseća da je bitkoin, kao jedna od najpoznatijih kripotvaluta, zabeležila rekordan skok tokom pandemije, ali napominje da su oscilacije u vrednosti kriptovaluta izuzetno velike.

"U veoma kratkom vremenskom periodu neka kriptovaluta može da zabeleži skok vrednosti uz 20, 30, 40 i 50 odsto, a isto tako za smo nekoliko dana može zabeležiti pad vrednosti do neverovantih 80 odsto", ukazuje Đukić.

Dodaje da trgovanje kriptovalutama može stvoriti potencijalno veliku kapitalnu dobit, ali s druge strane stvara i potencijalno veliki gubitak.

Kada je reč o trgovanju kriptovalutama u Srbiji, opšti utisak je, dodaje Đukić, da interesovanje za kriptovalute raste, a da je tome doprinelo donošenje zakona koji od skoro kriptovalute tretiraju kao imovinu.

Đukić objašnjava da je time stvorena zakonska osnova da se njihovo evidentiranje nađe u bilansima stanja kompanija i institucija, ili kao kapitalna dobit ili gubitak kao sastavni deo bilansa uspeha, ali i da se oporezuje.