Struja neće pogurati cene, ali suša hoće

Prilikom odlaska u kupovinu, iz dana u dan je, slobodno se može reći, za iste proizvode potrebno više novca. Iako značajnih poskupljenja nema, a još manje najava proizvođača da će se odlučiti za taj korak, po visini računa je izvesno da su mnogi proizvodi skuplji nego ranije, a to se pre svega odnosi na sveže meso. Tako se u mesarama i prodavnicama cena kilograma svinjskog mesa praktično izjednačila s cenom junetine i but košta i do 700 dinara, ali su skuplje i jabuke jer je za kilogram potrebno više od 100 dinara, kilogram krompira je oko 50 dinara, karfiola 160, cena kilograma futoškog kupusa je oko 70 dinara...

Da li su više cene svežeg mesa uvod u eventualna poskupljenja prehrambenih proizvoda pokazaće vreme, ali treba reći da je na više cene te namirnice, ali i drugih poljoprivrednih proizvoda, uticala suša, koja je posebno pogodila kukuruz i soju. Od početka meseca skuplja je i električna energija, a iako je poskupljenje malo – dva odsto, nije nemoguće da se ta promena ugradi u cenu proizvoda na tržištu.

„Nedavno poskupljenje cene struje od dva odsto da bi se anulirali efekti inflacije ne bi trebalo da utiče na povećanje cene na tržištu“,  kaže urednica internet časopisa „Balkanmagazin” Jelica Putniković.“Tržište električne energije je liberalizovano i svi veliki protrošači ugovaraju nabavku struju s JP „Elektroprivreda Srbije” ili nekim od licneciranih trgovaca. Čak i mali potrošači – pekare, ugostiteljski objekti, ali i proizvodini pogoni, imaju mogućnost da kupe struju na slobodnom tržištu tako da nisu vezani za EPS i na cenu njihovih proizvoda ne mora da utiče poskupljenje za regulisane kupce, gde spadaju domaćinstva i mali potrošači koji nisu ugovorili kupovinu struje.“ 

Po mišljenju agroekonomskog stručnjaka Milana Prostrana, osnovni uzrok za eventualano poskuljenje hrane je povećanje cene sirovina i ako bi ozbiljnije poskupeli soja, suncokret, kukuruz i pšenica, moglo bi doći i do rasta cene finalnih proizvoda.

„Pitanje pomeranja, odnosno povećanja cena hrane je osetljivo jer je učešće troškova hrane u porodičnom budžetu građana Srbije oko 40 odsto, što je znatno više nego u zemljama Evropske unije, gde na tu stavku iz porodičnog buyeta odlazi od 12 do 18 odsto novca“, kaže Prostran.

On ističe da ne očekuje veći rast cena prehrambenih proizvoda uprkos tome što postoje razlozi za to jer ima i objektivnih okolnosti koje će to kočiti.

„Pre svega, to je veoma niska kupovna moć stanovništva i u slučaju poskupljenja može doći do povećanja potrošnje ugljenohidratnih hraniva – hleba, pilećeg mesa, i to nižih kategorija, a racionalizivaće se i potrošnja ulja i šećera. Uz to, eventualno povećanje cena na domaćem tržištu mogli bi iskoristiti uvoznici, koji bi plasirali uvozne proizvode po cenama nižim od onih koje nude domaći proizvođači, što bi negativno uticalo na domaću proizvodnju, a tu su i Robne rezerve jer za osnovne životne namirnice – brašno, ulje, šećer, postoje zalihe i, sigurno je – a to je i najavio i ministar trgovine Rasim Ljajić – da bi se reagovalo. Dakle, iako postoje ozbiljni razlozi za povećanje cena nekih proizvoda, sigurno je da ima i razloga koje će usporavati rast cena“, navodi Prostran.

Inflacija još po planu



Narodna banka Srbije predvidela je ove godine ciljanu inflaciju od tri odsto. Dozvoljena odstupanja su 1,5 procenat naniže, odnosno naviše, što znači da inflacija ne bi smela da pređe 4,5 odsto.U avgustu je na međugodišnjem novou inflacija bila 2,5 odsto, a da li će ostati u okvirima previđene, zavisiće od jesenjih cena. 

Ukazujući na to da je do rasta cena, pre svega svežeg mesa, već došlo, i to zbog rasta cena sirovna, on ističe da je prošle godine cena kilograma žive vage svinja bila između 105 i 110 dinara, a da je sada između 205 i 210.

„To je dobro za proizvođače, da se poveća tov, ali je izazvalo i visok nivo cene svežeg mesa i finalnih proizvoda. Na cenu svežeg mesa značajno utiče stočna hrana, za tov svinja i živine presudna je cena soje, a za tov junadi – cena suncokretove sačme“, kaže Prostran.

 

D. Mlađenović

D. Vujošević