Stavljena šapa na imovinu vrednu 66 milijardi evra

Klijenti i banke sve češće kao sredstvo obezbeđenja nude u zalogu pokretnu imovinu veće vrednosti. Evidenciju  zaloga vodi Agencija za privredne registre. Njihovi podaci za prošlu godinu govore da je ukupna vrednost predmeta koja je data u zalogu od nas 66.433.179.052 evra. Među založnim poveriocima najzastupljenije su banke na koje se vodi čak 48,52 odsto registrovanih zaloga. Pored njih, na ovaj način se obezbeđuju i međusobna potraživanja privrednika, a tu odlazi 20,49 upisnaih zaloga. Ostalo dele poreznici, preduzetnici i građani .

Samo tokom prošle godine u registar zaloga upisano je 19.847 založnih prava, ili 13,49 odsto više nego lane. Visina potraživanja koja su na taj način obezbeđena u 2017. godini su 8.966.197.718 evra. Vrednost se prema 2016. godini uvećala za 35 odsto.

U zalog se ne može dati bilo šta već samo predmeti za koje poverioci procene da im, u slučaju da dužnik ne može da ispuni obaveze, mogu prodajom nadoknaditi dug. Poveriocima izgleda najviše odgovaraju vozila. Ona čine  čak 41,39 odsto portfolija u registru, a najviše je automobila. Ostalo su druge vrste vozila, a za poverioce su po popularnosti najzanimljivije  mašine i oprema za rad, a preostale zaloge su prilično živopisne.

Tako, recimo, 2,79 odsto portfolija čine žive živtinje, a na takvo obezbeđivanje  potraživanja odlučuju se uglavnom poljoprivrednici, pa se u registru zaloga  nalaze i stada ovaca, turnus pilića... Ovi predmeti, pa i domaće životinje naravno nisu parkirani u registru. Oni ostaju kod osobe koja ih faktički koristi, a dužna je da se o njima stara s pažnjom dobrog domaćina.

Predmete u zalogu za obezbeđenje potraživanja najčešće daju njihovi vlasnici - u čak 83,5 odsto slučajeva. Ostalo su građani ili kompanije koje na ovaj način pomažu dužnicima poput žiranata koji garantuju isplatu pokretnom imovinom, odnosno založenim predmetima.

Građani vode



Za obezbeđivanje dugovanja putem zaloge se najradije odlučuju građani, a po podacima iz Registra zastupljeni su sa 61,01 odsto, a potom slede privredna društvai s 32,42 odsto. Preduzetnici se znatno manje odlučuju za ovu varijantu  - svega 5,62 odsto. Samo 0,85 odsto čine drugi institucije, fondacije i slično. Verovatno da bi bilo više zainteresovanih kada bi građani imali predmete veće vrednosti. Uzmimo za primer samo vozila - u Srbiji je najviše polovnjaka, čija je vrednost par hiljada evra  što je dovoljno za skormniji dug.

U Aegnciji primećuju da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju obaveze, a prinudna izvršenja i oduzimanje predmeta registrovanih kao zaloga su retka. Kada se obaveza ispuni ne treba nikako zaboraviti na zalogu, odnosno s potvrdama o regulisanim obavezama, bilo da je reč o kreditu ili nekom drugom dugu, treba se obratiti Agenciji i tražiti brisanje iz registra. Na taj način bivši dužnik može ponovo da raspolaže svojom imovinom kao i pre nego što se ona našla u registru. U slučaju da to ne učini, a želi da proda automobil, traktor... i kupac ga proverava naići će na zalogu  u registru pa to može da pokvari ceo posaa iako su obaveze ispunjene.

D. Vujošević