STAROST JOŠ SIGURNIJA KAD I SAMI SEBI UPLAĆUJEMO PENZIJU Stvar odluke, ali evo šta je još potrebno

To ulaganje je vid štednje kojim se ostvaruje dodatna penzija, a redovna penzija ni na koji način nije vezana za to.  Na ovaj vid štednje mogu se odlučiti i oni koji ne rade, a novac se može uplaćivati i za treće lice, u ime i za račun korisnika; recimo, roditelji uplaćuju u dobrovoljni penzijski fond za svoju decu.

Uplata u dobrovoljni penzijski fond stvar je odluke, ali i visine primanja. Ipak, ako je moguće, potrebno je naći način da se, kada se završi radni vek, obezebedi dodatni priliv novca, a savet stručnjaka je da štednju za dodatnu penziju treba započeti što pre. Izbor je dobar jer dobrovoljnih penzijskih fondova ima, a razlikuju se po visini naknada koje naplaćuju za svoje usluge, ali i po tome što, u zavisnosti od ulaganja, imaju različite stope prinosa.

Po rečima Dušan Uzelca s portala Kamatica, za dodatnu penziju neophodno je ulagati, ali je važno početi i izabrati način investiranja, odnosno odvajanja sa strane koje bi trebalo da stvori dodatnu vrednost i uveća novac.  Po njegovim rečima, osnovna računica kojom treba da se vode oni koji se odluče za ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove veoma je jednostavna: godišnji prinos trebalo bi da bude veći od inflacije, a da bi se to postiglo, treba se dobro informisati pre nego što se donese odluka o ulaganju.

− Ukoliko neko nema nikakvo ulagačko iskustvo, potrebno je da se dovro upozna s ponudom i vidi koje kamatne stope mogu da se očekuju − rekao  je Uzelac. − Računica je prosta: ako je godišnji prinos niži od inflacije, ništa nije postignuto. Tada je to kao trčanje na traci u teretani, a da bi se bilo u mestu, mora se trčati brže od stope inflacije. To znači da ako je inflacija, recimo, pet procenata, prinos od novca uloženog u dobrovoljni penzijski fond morao bi biti šest.

Ukazujući na to da je materija dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji dobro regulisana, Uzelac je naglasio da još  nedostaje informisanost građana i spremnost tržišta. Prvi korak trebalo bi da učine građani, jer je reč o njihovoj ličnoj finansijskoj odgovornosti.

− U paleti investicionih opcija koje postoje − ističe Uzelac − nije pogrešno krenuti od dobrovoljnih penzijskih fondova, ali je u Srbiji najpopularnije ulaganje u nekretnine, što ima svoje objašnjenje, koje se ne nalazi u tome što su nekretnine mnogo poželjne, već zato što je s alternativnim načinima ulaganja tanka priča.

Odobrenja za rad dobrovoljnih penzijskih fondova daje Narodna banke Srbije. Na sajtu NBS može se pročitati niz potrebnih informacaija o ovoj temi, pa i o tome kada mogu da se podižu sredstva koja su u fond uplaćivana.

To pravilo kaže da novac sa svog individualnog računa član može početi da povlači s navršenih 58 godina, odnosno 53 godine ukoliko je ugovor o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu zaključen pre izmene Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Akumulirana sredstva mogu se povući jednokratnom isplatom najviše 30 odsto ukupne sume na individualnom računu, programiranom isplatom, kupovinom anuiteta ili kombinacijom ovih načina.

U dobrovoljne penzijske fondove se ipak ulaže, a podaci govore da se na to najviše odlučuju ljudi stari između 40 i 49 godina. Uzelac ukazuje da je ta starosna dob vreme kada počinje da se sagledava drugačije − smanjuje se želja za potrošnjom i počinje da se razmišlja i o tome šta će se ostaviti deci.

− Tada je trenutak za takva razmišljanja, a investiranje je jedini put koji to rešava. To je nadogradnja finansijskog znanja i, da kažem, crni pojas u finansijama − rekao je Uzelac i naglasio da se novac na računu u dobrovoljnom penzijskom fondu, kada se ispune uslovi za to, može podići ođednom, ali i u vidu mesečne rate.

D. Mlađenović