СТАРОСТ ЈОШ СИГУРНИЈА КАД И САМИ СЕБИ УПЛАЋУЈЕМО ПЕНЗИЈУ Ствар одлуке, али ево шта је још потребно
Већина запослених о одласку о пензију не размишља док се тај тренутак не примакне, али има и оних који другачије мисле и спремни су да део новца уложе, односно сачувају за дане када не буду више радили и зато веома рано почињу да га уплаћују у добровољни пензијски фонд.
То улагање је вид штедње којим се остварује додатна пензија, а редовна пензија ни на који начин није везана за то. На овај вид штедње могу се одлучити и они који не раде, а новац се може уплаћивати и за треће лице, у име и за рачун корисника; рецимо, родитељи уплаћују у добровољни пензијски фонд за своју децу.
Уплата у добровољни пензијски фонд ствар је одлуке, али и висине примања. Ипак, ако је могуће, потребно је наћи начин да се, када се заврши радни век, обезебеди додатни прилив новца, а савет стручњака је да штедњу за додатну пензију треба започети што пре. Избор је добар јер добровољних пензијских фондова има, а разликују се по висини накнада које наплаћују за своје услуге, али и по томе што, у зависности од улагања, имају различите стопе приноса.
По речима Душан Узелца с портала Каматица, за додатну пензију неопходно је улагати, али је важно почети и изабрати начин инвестирања, односно одвајања са стране које би требало да створи додатну вредност и увећа новац. По његовим речима, основна рачуница којом треба да се воде они који се одлуче за улагање у добровољне пензијске фондове веома је једноставна: годишњи принос требало би да буде већи од инфлације, а да би се то постигло, треба се добро информисати пре него што се донесе одлука о улагању.
− Уколико неко нема никакво улагачко искуство, потребно је да се довро упозна с понудом и види које каматне стопе могу да се очекују − рекао је Узелац. − Рачуница је проста: ако је годишњи принос нижи од инфлације, ништа није постигнуто. Тада је то као трчање на траци у теретани, а да би се било у месту, мора се трчати брже од стопе инфлације. То значи да ако је инфлација, рецимо, пет процената, принос од новца уложеног у добровољни пензијски фонд морао би бити шест.
Указујући на то да је материја добровољних пензијских фондова у Србији добро регулисана, Узелац је нагласио да још недостаје информисаност грађана и спремност тржишта. Први корак требало би да учине грађани, јер је реч о њиховој личној финансијској одговорности.
− У палети инвестиционих опција које постоје − истиче Узелац − није погрешно кренути од добровољних пензијских фондова, али је у Србији најпопуларније улагање у некретнине, што има своје објашњење, које се не налази у томе што су некретнине много пожељне, већ зато што је с алтернативним начинима улагања танка прича.
Одобрења за рад добровољних пензијских фондова даје Народна банке Србије. На сајту НБС може се прочитати низ потребних информацаија о овој теми, па и о томе када могу да се подижу средства која су у фонд уплаћивана.
То правило каже да новац са свог индивидуалног рачуна члан може почети да повлачи с навршених 58 година, односно 53 године уколико је уговор о чланству у добровољном пензијском фонду закључен пре измене Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима. Акумулирана средства могу се повући једнократном исплатом највише 30 одсто укупне суме на индивидуалном рачуну, програмираном исплатом, куповином ануитета или комбинацијом ових начина.
У добровољне пензијске фондове се ипак улаже, а подаци говоре да се на то највише одлучују људи стари између 40 и 49 година. Узелац указује да је та старосна доб време када почиње да се сагледава другачије − смањује се жеља за потрошњом и почиње да се размишља и о томе шта ће се оставити деци.
− Тада је тренутак за таква размишљања, а инвестирање је једини пут који то решава. То је надоградња финансијског знања и, да кажем, црни појас у финансијама − рекао је Узелац и нагласио да се новац на рачуну у добровољном пензијском фонду, када се испуне услови за то, може подићи ођедном, али и у виду месечне рате.
Д. Млађеновић