Sezonska sniženja uskoro samo dva puta godišnje

Zakonom je definisana akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja, pa je tako predviđeno da sezonska sniženja, odnosno prodaja robe po sniženoj ceni nakon sezone mogu da budu dozvoljena najviše dva puta godišnje i to u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula, i traju najviše 60 dana.

Akcijska prodaja, odnosno prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od prethodne cene po novim odredbama zakona ubuduće neće trajati duže od 31 dan.

Trgovci koji organizuju akcijsku prodaju sa rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje procenta sniženja.

U slučaju prodaje robe/usluge sa sniženom cenom, trgovac, odnosno pružalac usluge je dužan da pored ponude prodajnog podsticaja, na prodajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethodnu cenu.

Trgovci će biti dužni da fizički izdvoje robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. 

Od objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac neće smeti da naručuje i uključuje u rasprodaju nove kolicine robe koja je predmet rasprodaje.

Primećeno je da se veoma često koristi reč „rasprodaja" koja upućuje da je reč o robi koja se više neće prodavati ili bar ne kod tog trgovca i da su cene niže, međutim u kratkom roku se taj isti proizvod često pojavi kod tog istog trgovca u redovnoj ponudi, navodi se u Predlogu zakona o trgovini.

To često navodi potrošače da donese odluke koju inače ne bi doneli izato je postojala je potreba da se navedu osnovni oblici sniženja i za svaka od njih posebna pravila.

Definisanje perioda sniženja je dato na osnovu analize uporedne prakse zemalja članica Evropske unije. 

Sezonska sniženja su propisana u 10 zemalja članica i to uglavnom dva puta godišnje, zimsko i letnje sniženje u trajanju od 60 dana i odnose se na tekstil i obuću. 

Na primer, Slovenija ima dva utvrđena termina, zimsko ne može započeti pre prvog radnog ponedeljka u januaru, a drugo pre drugog radnog ponedeljka u julu i u tom utvrđenom razdoblju trgovci sami određuju kada im počinje sniženje i ne sme trajati duže od 60 dana. 

Dva termina sezonskih sniženja ima i Hrvatska u kojoj se sprovode od 27. decembra zimsko i od 1. jula letnje koja takođe, ne smeju trajati duže od 60 dana. 

U Italiji svaka regija određuje svoje termine sniženja, dok u Francuskoj trgovci mogu imati samo dva sezonska sniženja godišnje, zimsko i letnje i mogu trajati najduže šest nedelja. 

Novim zakonom kojim se uređuje trgovina bliže su propisani uslovi i način nuđenja robe/usluga s naročitim prodajnim podsticajima i oglašavanje prodaje robe s prodajnim podsticajima. 

U važećem zakonu prodajni podsticaju su bili uopšteno definisani i to je u primeni stvaralo nejasnoće. 

Unapređenje prodaje podrazumeva podsticanje prodaje na samom mestu prodaje, odnosno prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora i imajući u vidu da se tada donosi konačna odluka o kupovini propisan je set podataka koji moraju biti obezbeđeni.

Propisano je i šta ne sme da sadrži oglasna poruka koja se odnosi na prodajni podsticaj. 

Novim zakonom biće zabranjeno oglašavanje prodajnih podsticaja za robu koje ima u tako maloj količini tako da će očigledno da je namera privlačenje kupaca radi navodenja na kupovinu druge robe, osim ako nije naznačena jasno raspoloživa količina na dan početka prodajnog podsticaja.

Kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca na svakom prodajnom mestu na koji se prodajni podsticaj odnosi. 

Ako se oglašavaju roba ili usluga po cenama povlašćenim za određene kategorije lica, za određeno područje, prodajno mesto i određeni period vremena, mora se tačno označiti kategorija lica, područje, prodajno mesto i period za koje cena važi.

Ako se u oglasnoj poruci porede cene robe ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene robe s nedostatkom i bez njega, moraće da bude navedeno da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom, odnosno nedostatkom.

Na oglašavanje prodajnih podsticaja, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje oglašavanje.

Ovim zakonom propisane su obaveze organizatora privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija koji mora da istakne ime, trajanje manifestacije, obeleži prostor, vodi evidenciju lica koja izlažu ili prodaju robu, kao i da obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija.

Razlozi za bliže uređenje ovih tržišnih institucija su velike zloupotrebe u praksi.

Ideja je bila da se na takvim manifestacijama (na primer „Dani vina", „Roštiljijade", „Kosidbe" i sl) jasno propišu i obaveze trgovaca koji prodaju robu, a koja treba da ispunjava uslove koji su propisani za trgovinu na prodajnom mestu.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić ocenila je ranije, nakon što je Vlada Srbije usvojila Predlog Nacrta zakona o trgovini učinjen značajan korak i da su tim nacrtom otklonjene nedoumice u vezi s prodavnicama i platformama koje prodaju globalno i ne poznaju geografske granice. 

Inače, o Predlogu zakona o trgovini, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o elektronskoj trgovini, kao i Predlogu zakona o robnim berzama poslanici će se izjašnjavati u ponedeljak, 15. jula.