Septembar – mesec za penzionersku radost ili tugu

Naime, po najavi ministra finansija Siniše Malog, znaće se procenat povećanja penzija i plata za ovu godinu, kao i od kad će biti veće. Nije sporno da će penzije biti „jače”, ali je nepoznanica, kako procenat uvećanja, tako i da li će se on u istom iznosu primenjivati na sve penzionere ili će, kao ove godine, povećanje za one s nižim primanjima biti veće, a za one s višim manje.

Dakako, za penzionere je najvažnije da će penzije biti veće i da će tako biti realizovano ono što se već mesecima priča. No, za njih je veoma važno i šta će biti narednih godina, tim pre što Vlada Srbije u ovoj godini ima diskreciono pravo da određuje procenat povećanja i način na koji će se on primenjivati, odnosno da li će oni s nižim čekovima dobiti više od onih koji imaju primanja koja su na nivou prosečne zarade u Srbiji.

Po onome što se čulo prethodnih meseci, najverovatnije će se od naredne godine za obračun penzija primenjivati takozvana švajcarska formula, koja znači 50 odsto troškova života i isto toliko rasta BDP-a. Uostalom, takva formula obračuna penzija u Srbiji je već bila u primeni i penzioneri su njom bili relativno zadovoljni.

Veoma je važno da se zakonski odredi formula za obračun penzija u narednoj godini, kao i da se ona odnosi na sve buduće penzionere. Jer, gotovo sve države EU – 26 od 28 – definisale su formule za usklađivanje penzija. Izuzeci su Irska i Litvanija. Pri tom, irski javni penzijski sistem dominantno ima socijalnu ulogu i ne podrazumeva jaku vezu između visine plate i penzije.

U Austriji je formula za usklađivanje penzija stopa inflacije. Inflacija je mera za obračun penzije i u Francuskoj, Italiji i Španiji. U Belgiji ta formula znači inflaciju i promenu životnog standarda, dok se u Bugarskoj uzima 50 odsto inflacije i isto toliko rasta zarada. Na Kipru je na snazi kombinacija inflacije i rasta zarada, dok je u Danskoj formula vezana isključivo za rast zarada.

U Češkoj je formula za usklađivanje penzija nađena u dve trećine inflacije i trećini rasta zarada, a u Estoniji se uzima 80 odsto rasta doprinosa i 20 rasta inflacije. U Finskoj se za obračun povećanja penzija uzima 80 odsto inflacije i 20 odsto rasta zarada. Nemačka je formulu našla u rastu zarada, dok se u Grčkoj računa polovina rasta inflacije i isto toliko rasta BDP-a. U Mađarskoj se uzima minimum inflacije, a u Letoniji 75 odsto inflacije i 25 odsto rasta zarada. Luksemburg ima kombinaciju inflacije i rasta zarada, Malta 30 odsto inflacija i 70 odsto rasta zarada, a u Holandiji je reper samo rast zarada.

Poljaci su formulu našli u 80 odsto inflacije i 20 odsto rasta zarada, u Portugalu se izačunava inflacija i deo rasta BDP-a. Rumunija i Slovačka imaju istu formulu za usklađivanje penzija, odnosno 50 odsto inflacije i isto toliko rasta zarada. U Sloveniji se uzima 40 odsto inflacije i 60 rasta zarada. Švedska i Velika Britanija kao merilo imaju samo rast zarada, dok se u Hrvatskoj uzima po polovinu inflacija i rast zarada.

Inače, izmenama i dopunama Zakona o PIO lanjskog septembra je Vladi Srbije data diskreciona mogućnost da, u skladu sa svojim procenama, pojedinim kategorijama penzionera isplaćuje novčano uvećanje do ukupnog iznosa sredstava od 0,3 odsto BDP-a godišnje. To se odnosi na ovu godinu, ali za naredne treba da se odredi dugoročnija formula usklađivanja debrljine čeka, koja bi podrazumevala čvršću vezu između doprinosa uplaćenih tokom radnog veka i visine penzije.

Dakle, najveći broj država u EU usklađuje penzije na osnovu neke kombinacije rasta cena i zarada. No, primetan je trend uvođenja dodatnih mehanizama da bi se obezbedila finansijska održivost javnih penzijskih sistema jer gotovo da nema države koja zbog sve starijeg stanovništva nema problema s tim. Države poput Nemačke, Švedske ili Finske su, osim glavnih formula za usklađivanje penzija, uvele dodatne mehanizme, tzv. sisteme automatskih stabilizatora, koji imaju za cilj da smanje procente penzijskih povećanja u slučajevima finansijske ugroženosti penzijskog sistema i na taj način obezbede njegovu dugoročnu održivost.

Nakon što je lane, posle niza godina, penzijski sistem Srbije došao u relativno stabilnu poziciju, otvara se mogućnost za darežljiviju formulu usklađivanje penzija, koja će pomoći da se održi fiskalna stabilnost, s jedne strane, ali i osiguranicima pomoći da planiraju buduća primanja, s druge. U Srbiji formula je u Zakonu o budžetskom sistemu, koji propisuje da rashodi za neto penzije ne prelaze 11 odsto BDP-a, i to je neka verzija automatskog stabilizatora, čiji je cilj da spreči finansijsku destabilizaciju penzijskog sistema i javnih finansija u celini.

Ljubinka Malešević